Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

недеља, 07. фебруар 2010.

Безобразлук тзв. "Културног додатка"



Београдска "Политика" је у суботу, 6. фебруара 2010. године у свом "Културном додатку" (стр. 9, у уобичајеној рубрици "Часописи") донела и приказ најновијег двоброја пожаревачког часописа "Браничево" (5-6/ 2009). Лепо! За разлику од "Новости", које у својим тзв. рубрикама посвећеним култури, фаворизују тек неколико српских књижевних часописа по укусу својих актуелних уредника, "Политика" приказује, па и информише, и о другим књижевним часописима, који се боре за свој опстанак. Оно што није лепо, то је чињеница, да "Политика" површно и селективно, да не употребимо неке теже речи, информише своје читаоце, тј. доводи их у заблуду. Најновији пример - приказ последњег двоброја "Браничева". (Видети фототипију објављеног приказа горе у левом углу!) Приказујући садржај најновијег броја "Браничева", посвећеног теми Успеха и неуспеха у животу и литератури, приказивач (М. М. Н. - ?) , то чини некоректно и нетачно! На пример, текст којим се часопис закључује Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури (стр. 146), приписује уреднику часописа Г. Александру Лукићу, иако се јасно види да је текст написао старији брат уредника - Мирослав Лукић (1950). Приказивач изоставља имена упокојених писаца у овом броју - Пера Лагерквиста (Вјечни смијешак, стр. 9), Хорхе Луиса Борхеса ( 25. август 1983. стр. 60), Душана Матића (Трагедија збирке песама, стр. 64; Лепота тек затим долази, стр. 88), као и имена и прилоге савремених писаца, који живе и раде у унутрашњости: Владимир Јагличић ( За дуги пут се спремити, стр. 100) и Мирољуба Милановића (Виљем Фокнер или сан о савршенствукњижевног дела, стр. 134). Да је све ово тачно, о чему пишемо, сваки човек може видети сравњивањем споменутог чланка у "Политици" и кратког и коректног поста, објављеног на страницама блога посвећеног најновијем двоброју пожаревачког књижевног часописа - http://www.edicijabranicevo.blogspot.com/ . На крају крајева, неверне томе могу посетити и Веб сајт Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, где се објављује електронска, дигитална верзија споменутог часописа Дигитална верзија овог двоброја, која у свему одговара штампаној, може се преузети бесплатно са http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/branicevo5-62009.
Ако је све тако, како смо изнели, а јесте, зашо онда сасвим анонимни приказивач изоставља из свог приказа имена Лагерквиста, Борхеса, Матића, Владимира Јагличића, Мирољуба Милановића и Мирослава Лукића?
Зато што можда нису по укусу споменутога чланкописца-приказивача? Или нису можда по укусу Уредника тзв. култ. додатка?
О чему је реч? О манипулацији? Нехотичној грешки? Новом виду цензуре, по мери нових господара и уредника? Или о безобразлуку? Хоће ли објавити исправку и извињење?
Видећемо!

Нема коментара:

Постави коментар