Укупно приказа странице

Translate

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Заветине

Да ли у нашој култури...

Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Претражи овај блог

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим особама. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

понедељак, 09. јул 2018.

Гордана Ћирјанић

ПЕСНИКИЊА БЕЗ ПЕСАМА / *
ПЕСНИК без песама - завршни је стих ваше песме с насловом “Последња песма”. У каквом сте тренутно “односу” са поезијом? - Док сам трагала за собом као песником писала сам песме, а кад ми је постало јасно да сам песник, престала сам да их пишем. Можда сам у поезију улетела младалачки олако, верујући да једино за песму имам даха, и не знајући да је то најтрновитији пут у књижевности. С тог пута сам сишла сва изгребана, видевши да су моје најбоље песме и најлакше написане, настале после најтежих искустава. Цена је била превисока. У прози, којој сам се посветила негде од своје четрдесете, ту и тамо прошверцујем неки исказ у стиху. У овој књизи тога нема, али зато има стихова мојих колега песника, које носим у свом пртљагу као драгоцено благо. У ткиво ових приповедака уплели су се, тако, поједини стихови Милутина Петровића, Ивана Растегорца, Владимира Холана и Бранислава Прелевића.

        __________

             = извор: Вечерње НОВОСТИ

           **  из коментара читалаца уз чланак о Г. Ћирјанић
Lidija 09. јул 2018. 09:20 #5248161Procitala sam par njenih knjiga i uopste mi se ne dopada. Mislim da je izvikana. To je onaj lazni visoko umetnicki sloj, koji kao nesto fantazira a ustvari nista ne napise. Posle njenih romana u coveku ne ostani nista. Sve prazno, nikakva emocija, kao da nista nisi procitao.
Милош 09. јул 2018. 06:13 #5247994“Непатворен медиокритетски укус”, небих се сложио са овим. Има пуно уметнички вредних дела која су бестселери, а нису у тој категорији.

Нема коментара:

Постави коментар

Критички дух Заветина / Миодраг Мркић