Укупно приказа странице

Translate

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Заветине

Да ли у нашој култури...

Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Претражи овај блог

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим особама. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

Архив

Или ФЕНИКС
...
..


Слике из Шведске: Галерија Branke Vedder. Хвала на неуморности, упорности, и дисциплини посвећеника, који без много помпе и далеко од очију јавности, овековечујући зимски шведски крајолик, повезује светове, везом непролазном! Због чега волим слике овог изванредног фотографа? Због њих самих, и умећа да овековечи, овакве и још величанственије призоре! Мислите да је лако снимати на лицу места и овако? Покушајте...



..

..

.

.
СЛИКА

какав необичан крај рајски
или супротно             лет лептира, елисејски
жути онако укочише се        изнад ливада
одбачени полегли
кожа обуће од земне прашине
ножни прст
скршен црнилом хартије
ципела играча, прст
из тла
и сјај прстена у бразди
из тамног капута, вуна влажна
као покров
устима обавија прах и све друго
                        пуно земље и тог црвенила
путем према кући кроз шумарке, поља и злослутни дозив птице
леже они сред ливада у тамном корењу света


           Ову песму Катарине Фростенсон (1953) (са шведског превео МОМА ДИМИЋ,  објављена је у Антологији ЕХО СНА - иностраних гостију  фестивала "Шумадијске метафоре") читао сам ових дана, прелиставајући књиге које су ми пријатељи послали на београдску адресу, док сам био одсутан. Шведски фотограф Бранка Веддер, спада у оне уметнике, коју ништа и нико не могу зауставити, као ни комете. Без обзира на време и временске непогоде, она ће,  упорнија од ловаца, на лицу места фотографисати, по снегу и леду, снимимивши  читав низ успелих слика, сликајући чак и неке поново, али под снегом, као оне старине шведске храстове који свему одолевају, влаги, снегу, леду, дугим и хладним данима и још хладнијим ноћима, то је као неко подвлачење. Показује нам, из другог угла наизглед исто, чак и гробље, и говори нам неким својим тешким језиком без речи, који је убедљив и у шуми и на гробљу, и понекад незабораван... Каква би била част да њеним изванредним и пробраним сликама буду илустроване понеке књиге стихова! Ова уметница је опседнута, најгрубље речено лепотом шведских шума и језера, снега и леда, и лепотама поларних ноћи... Али и неизрецивом, непатвореном лепотом Севера и Шведске у време пролећа и лета... Вероватно би у некој галерији, сабране све или најбоље слике овог пасионираног фотографа, били подстицај, и за шведске уметнике речи, и и друге по свету, па и оне фотографије  које у себи носе неку  бескрајну усамљеност или злослутност, не злослутни зов птица споменуте шведске песникиње... 

ЛеЗ 0013512    


Фотографије Бојане Цокић




(ЛеЗ 0007466)


Нема коментара:

Постави коментар

Критички дух Заветина / Миодраг Мркић