Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

недеља, 01. јануар 2017.

КИЧЕРСКА ХАРИЗМАТИЧНОСТ

10.наставак фељтона Бојана Јовановића:Антропологија зла.

-  Феномен политичког идиотизма изражава интелектуалну немоћ да се сагледају узроци сопствених невоља и оцртава безнадежност духовног стања колектива




              извор:  Празнични број београдске "Политике", Рубрика Фељтон, Факсимил.Београд, 31.12.2016 - 1. и 2.јануара 2017. стр, 34. 

среда, 14. децембар 2016.

Као да сам на Месецу / Боб Дилан

ДИЛАНОВ ГОВОР: Као да сам на Месецу Б. Ђ. | 11. децембар 2016. 19:15 | Говор Боба Дилана прочитан на традиционалном Нобеловом банкету: Нисам имао времена да се питам да ли су моје песме књижевност
ЖАО ми је што не могу да присуствујем церемонији, али знајте да сам духом са вама, и да сам почаствован. Бити награђен Нобеловом наградом за књижевност, нешто је што нисам могао ни да сањам - поручио је амерички кантаутор Боб Дилан у свом захвалном говору, који је, у његово име, синоћ прочитала америчка амбасадорка у Шведској Азира Раји, на традиционалном Нобеловом банкету у Стокхолму.
Дилан није дошао на свечано уручење, а шведска краљевска породица, чланови Академије, овогодишњи добитници Нобелове награде, и више од 1.300 угледних званица у здању градске скупштине, чули су оно што је сматрао да овом приликом треба рећи:
- Од малих ногу волео сам да читам и упијам дела оних који су били достојни таквог признања: Киплинга, Шоа, Томаса Мана, Перл Бак, Албера Камија, Хемингвеја. Ове громаде књижевности чија се дела уче у школи, држе у кућним библиотекама широм света и о којима се говори са пуно поштовања, одувек су остављале дубок утисак на мене. То што сам се сада придружио именима на тој листи, заиста ме оставља без речи.
Дилан је написао да не зна да ли су поменути писци икада помишљали о Нобеловој награди, али да претпоставља да свако ко пише књигу, песму или драму било где у свету, притајено о томе сања дубоко у себи:
- Да ми је неко рекао да имам и најмање шансе да добијем "Нобела", помислио бих да имам исте изгледе за то као и да се нађем на Месецу. Изненађујућа вест о награди затекла ме је на путу, и требало ми је неколико минута да дођем себи. Помислио сам на Шекспира. Претпостављам да је мислио о себи као о драматургу. Његова дела рађена су за сцену. Да се говоре, не да се читају. Када је писао "Хамлета", сигуран сам да је првенствено мислио о безброј баналних ствари: Који су прави глумци за ове улоге? Да ли заиста желим да ово сместим у Данску? Да ли ћемо бити плаћени? Да ли ће бити довољно добрих места за моје покровитеље? Где да нађем људску лобању? Могу да се кладим да Шекспир ни у малом мозгу није гајио питање: да ли је ово књижевност?
Дилан је у свом тексту нагласио да није размишљао о оваквом успеху ни када је као тинејџер почео да пише песме, чак ни када је почео да стиче реноме.
- Надао сам се да би моје песме могле да се чују у кафићима или баровима, можда касније чак у Карнеги Холу или лондонском Паладијуму. Ако бих сањао велике снове, замишљао бих како би било да снимим плочу, и чујем своје песме на радију. То је за мене била главна награда, знак да си допро до широке публике и могућност да наставиш то што радиш. Па, радим то што сам намерио већ дуго. Снимио сам десетине плоча, и свирао хиљаде концерата широм света - написао је Дилан, и закључио:
- Али, као Шекспир, такође сам често окупиран сличним животним стварима: Који су најбољи музичари за ову песму? Снимам ли ово у добром студију? Да ли је ова песма у правом тоналитету? Неке ствари се не мењају, чак ни после 400 година. Нисам имао времена да се запитам: да ли су моје песме књижевност? Зато се захваљујем Шведској академији - како за одвојено време да размотри то суштинско питање, тако за доношење тако дивног одговора. 

НИЈЕ СЕНЗАЦИЈА
ПРОФЕСОР Хорас Енгдал, члан Шведске академије и Нобеловог комитета за књижевност, поручио је у свом говору:
- Боб Дилан је променио наше мишљење о томе шта поезија може да буде и о томе како делује. Да ли је одлука да добије Нобелову награду пореметила систем литературе? Није. Не би требало да буде сензација да "Нобела" добије певач и текстописац. У далекој прошлости сва поезија се певала или мелодично рецитовала, песници су били рапсоди, бардови, трубадури... Али Дилан се није вратио у прошлост, он је своје тело и душу дао популарној америчкој музици 20. века, за обичне људе, црне и беле...

недеља, 04. септембар 2016.

...Нико се не потреса због књига старлета, политичара и ратних злочинаца...

Јелена Триван: Остаће нам само књиге старлета ако се не опаметимо
Драгана Матовић | 04. септембар 2016. 17:02 | Јелена Триван, директор "Службеног гласника", говори за "Новости" о издаваштву у нашој земљи, откупу књига и пословним успесима предузећа на чијем је челу
СТАРЛЕТЕ нису криве што постају и глумице, и списатељице, и водитељке. Истина, све је мање квалитетне понуде на медијској и културној сцени, али оне нису криве што ми ћутећи гледамо промоцију шунда и кича - каже, за "Новости", Јелена Триван, директорка издавачког предузећа "Службени гласник". Без лажне скромности, она оцењује да је кућа на чијем је челу успела да и у околностима поремећених вредности сачува високе критеријуме у српском издаваштву. Наша саговорница најпре издваја:
- Успели смо да одржимо лексикографију живом, да дигитализујемо српске новине од 1813. до данас, да објавимо капитална дела, обновимо Пакрачку библиотеку и многе школске.
* Стиче се, ипак, утисак да је у рукама читалаца у Србији све мање озбиљних књига, док су књижаре преплављене шунд литературом.
- Књиге се купују, издаваштво може да буде уносан посао. Али многи издавачи повлађују укусу публике и објављују оно што публика највише тражи. А већина тражи, као и до сада, лаке садржаје, јефтине комедије, треш музику, а дошле су на ред књиге српске естраде и потиснуле дела проверене и потврђене књижевне вредности.
* Захваљујући "Службеном гласнику" објављују се и капитална дела. И ви, у свакој прилици, истичете да ваша мисија јесте да будете чувар српске културе. Да ли је то, данас, Сизифов посао?
- "Службени гласник" издаје службена гласила и није дужан да сваки зарађени динар улаже