Translate

"Бескрајна Архива прилога ЗАВЕТИНА" (TUMBLER)

МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ

недеља, 28. август 2016.

Поштовани пријатељи из целог света! / Ратко Младић

Поштовани пријатељи из целог света!

Добио сам много писама подршке и честитки за мој рођендан, за верске и друге празнике у којима ме охрабрујете да се борим против неправде и овог „ГАЛИМАТИЈАС НАТО СУДА“ који је десна рука тог ПАКТА и служи му да се слободно шири по свету, да силом оружја намеће правду по својим аршинима и да руши, пали и разара ЗЕМЉЕ И ДРЖАВЕ када и где њима падне на памет! Имајући у виду тренутна дешавања у свету одлучио сам да свима вама напишем исто -збирно писмо које ћу послати на адресе мојих пријатеља широм света!

На ово ме обавезује тренутни хаос и ратно насиље које се дешава и све се више шири и захвата многе државе, територије и регионе! Питам се куда све ово води??? Ово вам пишем из простог разлога јер је 1988. године свет одахнуо од гомилања наоружања јер је Михаил Горбачов потписао „ПЕРЕСТРОЈКУ“ чиме је направљена неопростива грешка јер је поверовао лажима Регановој администрацији да се НАТО неће ширити на исток!??

Да ли се проширио, и где је сада?

Десио се Берлински зид и Голф и ИРАК и АВГАНИСТАН, СОМАЛИЈА, ЧАД, ЛИБИЈА, АРАПСКО ПРОЛЕЋЕ, СИРИЈА, УКРАЈИНА, опет ИРАК, – па се питам куда све ово води??? Чини ми се у тоталну несрећу, и у питању је опстанак ове цивилизације?? Од 1988. године па до сада је дошло до бруталног разарања низа земаља, сецесије мањих државица и сада је цео свет на РУБУ ПРОПАСТИ!!!

Светски мир је опасно УЗБУРКАН, дошло је до низа окрутних ратова, велики број становника је у избегличким камповима без хране, воде, струје и без основних услова за живот јер су им разорени градови и села, и уништена им је сва имовина коју су вековима стицали. Огромна су разарања градова, уништена је сва привреда и инфраструктура многих земаља. Огромни су људски гобици, више нико и не броји погинуле, рањене, протеране, расељене, убоге, гладне и унесрећене! Оржјем се ЗВЕЦКА у УКРАЈИНИ, СИРИЈИ, ГАЗИ, ИРАКУ,

МАНАСИЈА и културно наслеђе које је оставио деспот Стефан, први српски витез витешког Реда змаја

Почео Витешки фестивал у Манасији код Деспотовца / Бета | 27. август 2016. 17:33 | Други међународни витешки фестивал "Деспот Стефан Лазаревић - Јуст оут 2016", почео је код манастира Манасија код Деспотовца и трајаће до 28. августа
Други међународни витешки фестивал "Деспот Стефан Лазаревић - Јуст оут 2016", почео је код манастира Манасија код Деспотовца и трајаће до 28. августа.
Око 5.000 грађана, подно зидина средњовековног манастира Манасија, задужбине деспота Стефана Лазаревића, присуствовало је отварању фестивала који је ове године окупио 350 витезова из 15 држава.
Директор фестивала Владимир Благојевић је казао да је циљ те манифестације промовисање културног наслеђа које је оставио деспот Стефан, први српски витез витешког Реда змаја.
"Желимо да промовишемо Манасију, желимо да овај грандиозни објекат види цео свет. С друге стране, желимо да промовишемо овај крај који има много тога да понуди када је туризам у питању", казао је Благојевић.
Он је додао да очекује наредне године још више учесника, а за две године, на 600. годишњицу завршетка градње Манасије, да буде више од 20 земаља учесница.
После свечаног отварања наступила је плесна група "Уна сага Сербица" и француске групе које негују средњовековну музику "Тенгри" и "Етхномус".
У свечаном дефилеу учествовали су витезови из Русије, Украјине, Бугарске, Чешке, Словачке, Француске, Хрватске, Мађарске, Републике Српске, Румуније, Словеније и Србије. Домаћин манифестације била је српска витешка група "Бели орлови".
Посетиоци су имали прилике да виде оклопно борење, европско неоклопно борење, као и модерно мачевање. Били су ту и занимљиви плесови са ватром и мачевима, а своје умеће руковањем оружјем на коњу приказали су чланови Коњичког клуба "Љубичево".
Отварању фестивала присуствовали су амабасдор Русије Александар Чепурин, саветница председника Србије Станислава Пак Станковић, председник општине Деспотовац Никола Николић, као и бројни представници политичког и друштвеног живота Србије.
Другог и трећег дана фестивала на програму је мала школа мачевања и средњовековних друштвених игара, гађање из лука и стреле, као и турнир у Витешком селу.
Фестивал се одржава под покровитељством председника Србије.

субота, 27. август 2016.

Родна Србијо - Кубански козачки хор. Full HD


Кубанский Казачий хор

Родна Србиjo

(речи. свеш. К. Образцов,
муз. В.Захарченко)

Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби...

Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове...

Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:

Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде торжество!  / Отпремљено је 25.11.2011. 

четвртак, 25. август 2016.

Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк... / Василиј Розанов


Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк...
- Хајде?Хајде? Хх...
- То - да је лични живот изнад свега.
- Хе-хе-хе!...Ха-ха-ха!..Ха-ха!...
- Да, да!Нико то још није говорио,ја сам први... Просто седети код куће и чачкати нос и посматрати залазак сунца.
- Ха,ха,ха...
- То је стварно опште место религије...Све религије ће проћи, а то ће остати: просто седети на столици и гледати у даљину.
                                                                                             (23. јул 191)

                    = извор: књ. ОСАМЉЕНОСТИ,  Београд, 1983, Графос, стр. 51.

субота, 20. август 2016.

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

ПОЛЕМИКЕ. Фабрике на отпаду 19. август 2016. 15:12 | у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција
РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.
У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.
За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.
Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.
Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.
Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.
После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.
Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

петак, 19. август 2016.

"Маријо, дели, бела кумријо"

Џос Стоун запевала "Маријо, кумријо" / Д. АЛИХОЏИЋ | 18. август 2016. 19:00 | Славна британска певачица током боравка у Нишу снимила српску изворну песму. Снежана Спасић: О дуету смо се договориле још пре њеног доласка на наш фестивал
ПРЕД славну британску певачицу и гошћу "Нишвила" Џос Стоун, наша Снежана Спасић прострала је пиротски ћилим који је у њеној породици генерацијама, али и богату српску ризницу традиционалног мелоса. Две уметнице различитог сензибилитета и музичког правца снимиле су у дуету изворну косовску песму "Маријо, дели, бела кумријо".
Њихов сусрет у рустичном амбијенту Бали-бегове џамије у нишкој Тврђави одиграо се без присуства јавности, јер је млада певачица имала жељу да научи да пева стару српску песму, али "без сведока". Печалбарска мелодија стара више од 200 година а поготово певање Снежане Спасић оставили су велики утисак на џезерку која је само вече пре тога наступила пред десетак хиљада посетилаца последње ноћи "Нишвила".
Снежана нам открива да је њихова "сарадња" почела пре два месеца када је на мејл добила поруку личног асистента Џос Стоун.
- У поруци је стајало да је Џос преслушавала извођаче наше традиционалне, али и џез и забавне музике и одлучила да је управо ја подучим како да изведе "Маријо, кумријо". Наш сусрет нема никаве везе са организацијом “Нишвила“, то је био приватан договор. Због тога се све држало у тајности - каже Спасић.
Наша саговорница открива да Џос има обичај да свуда где наступа научи песму на језику те земље.
- То ме је заиста импресионирало и потрудила сам се да будем добар домаћин и "учитељ". Знале смо да немамо пуно времена и зато смо се и једна и друга озбиљно припремиле. Она је дошла са већ наученим текстом, а песму смо снимиле у пратњи чланова моје групе "Naissa": Бојана Младеновића, клавир, Слободана Јевтића, виолина и

недеља, 14. август 2016.

Гранит на граниту

Почаст сељаку ратнику М. БОШЊАК | 14. август 2016. 19:26 | На Галичу, код Горњег Милановца откривено обележје - у знак сећања на српског војника из свих времена. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине и снаге
НА легендарној висоравни Галич, 20 километара од Горњег Милановца, стратешки интересантној и драгоценој свим цивилизацијама и њиховим војскама које су овуда прохујале, данас је откривен Споменик српском сељаку ратнику из свих времена, јединствен такве врсте у Србији. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине, постојаности и духовне, патриотске снаге.
- Каменови су били грудобрани ратницима у најжешћим бојевима, јастуци у тренуцима предаха. На врху је биста жене, спомен свим мајкама јунака палих за српску слободу у свим историјским периодима - објашњава Радојко Солујић, председник Удружења радника уметника Србије и Црне Горе, које је, уз сагласност надлежних институција, поставило и "крстило" ово обележје.
Откривању споменика су присуствовали представници Војске Србије, СПЦ, Музеја рудничко-таковског краја, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Туристичке организације, многобројни уметници, грађани... Уз оближњи споменик Рудничкој офанзиви, који овде стоји деценијама, служен је парастос њеним изгинулим јунацима. Служио га је протојереј Дејан Ракић, парох бершићки, који је освештао и нови споменик.
- У свакој прилици негујмо традицију херојског времена, славимо слободу да више не ратујемо! Овде, на потезу Јабука, почело је стварање и брањење модерне српске државе. Пета и Шеста армија Аустроугарске надирале су овамо. Само сазнање да бране кућно огњиште, учинило је од наших предака сељака феноменалне ратнике - вели историчар Александар Марушић, директор поменутог музеја. - Генијалност Мишићевих стратега је и у томе што су двојном паљбом у формацијама агресора направили хаос и несрећу. Иако је био нападнут живот његове породице, отаџбине, српски војник се понашао часно. Рудничка контраофанзива се изучава на војним академијама по свету.
Парастос ратницима Рудничке офанзиве служио је протојереј Дејан Ракић
БУРНА ИСТОРИЈА
Галич је у доба српског процвата у раном средњем веку био седиште многољудне Жупе, коју су око 1100. године разорили Византинци, али се брзо опорављао. Ту је радила и прва српска штампарија! Нарочито је био важан као полазиште победничке Рудничке контраофанзиве 1914, под вођством војводе Живојина Мишића, против Аустроугара.

четвртак, 11. август 2016.

Метеорски рој или поток Персеиди настао је од репа комете Свифт-Татл, која је поред Земље прошла 1992. године.

Небо "купа" киша метеора / М. Љ. ПОПОВИЋ | 11. август 2016. 19:19 | У ноћи између петка и суботе звезде падалице приредиће светлосни спектакл за памћење. "Астрономски ватромет" најбоље је посматрати са места где нема вештачког осветљења
НЕБО ће нам у ноћи између петка и суботе, уколико временски услови буду добри, приредити призор за памћење. Звезде падалице, односно метеорска киша Персеиди ће, како најављују астрономи, уприличити прави природни светлосни спектакл. 
Највећа и најпознатија метеорска киша видљива је сваке године у августу, а према проценама светских астронома, небо ће парати и до 100 звезда на сат. Већину тих звезда, међутим, нећемо моћи да видимо из Београда и осталих градова у Србији због светлосног загађења. То се посебно односи на оне мање метеоре, којих уједно има и највише.
- Они су буквално угашени над већим насељеним местима. Вештачка светлост се, наиме, одбија од честица прашине у ваздуху и тако се ствара светлосно загађење, због којег не можемо лепо да видимо метеоре - каже Милан Јеличић, секретар астрономског друштва "Руђер Бошковић". - Једне године смо рој посматрали из опсерваторије на Калемегдану и видели смо свега седам падалица за целу ноћ, док смо други пут опазили њих 12.
Ван града је, међутим, потпуно другачије. "Астрономски ватромет" највидљивији је на местима која се налазе на вишим надморским висинама и немају осветљење.
Метеорски рој или поток Персеиди настао је од репа комете Свифт-Татл, која је поред Земље прошла 1992. године.
Милан Јеличић
- Падалице, у ствари, настају када се честице комете сударе са Земљином атмосфером - објашњава наш саговорник.
- Будући да комета Сунчев систем обиђе за 130 година, следећи пут ће поред нас проћи 2122. године када ће небо парати највећи број звезда падалица.
Када зађе Сунце, сазвежђе Персеј се налази негде на североистоку, а такозвани радијант, односно центар из којег излазе метеори, налази се на самом хоризонту, што значи да је половина метеора који иду испод хоризонта за Србију невидљива.

ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА
Бројна народна веровања везују се за појаву метеорске кише. Најпознатије је оно да треба замислити жељу када падне једна звезда, која ће се, онда сигурно испунити. Други, пак, верују да се у тренутку када звезда пролети небом угасио нечији живот.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

среда, 10. август 2016.

„Тресла се гора, родио се миш” или Исти антрак , друго паковање

   препоручени чланак Г-дина Ђорђа Вукадиновића


Дошао је и тај дан. У суштини, невољно и са слабо одглумљеним усхићењем, „технички” премијер, мандатар Александар Вучић, коначно се појавио у скупштини и предао председници дугоочекивани списак министара своје „нове” владе.

По свим објективним параметрима, овде се не ради о новој влади, већ о једној обичној реконструкцији средњег обима. Управо оној о којој је премијер говорио и коју је најављивао током читаве 2015. године, то јест све док – услед претераног и, како се испоставило, неоснованог страха за исход локалних и покрајинских избора – није решио да иде на још једне ванредне парламентарне изборе.

Чак и за српске политичке прилике, у којима више ништа није чудно ни скандалозно, делује готово невероватно да се земља пола године држи у полуванредном стању само зато да би, након вишемесечног политичког прангијања, на крају било промењено неколико релативно неважних министара (Веља Илић, Вербић, Сертић, Тасовац, Снежана Богосављевић, Удовички, Селаковић). СПС остаје главни коалициони партнер, а Ивица Дачић министар спољних послова и „први потпредседник” владе. На својим местима, поред Дачића, остају и Небојша Стефановић, Расим Љајић, Зорана Михајловић, Душан Вујовић, Антић, Вулин, Удовичић, Ђорђевић и Лончар. „Тресла се гора, родио се миш” – од те овештале сентенце вероватно нема бољег и краћег начина да се опише исход ове полугодишње вештачке изборне и постизборне „драме” у режији старог и новог премијера.

Ваљда су зато на конференцији за медије у скупштини, непосредно након Вучићевог обраћања, представници „лојалних” медија мандатара одмах затрпали неважним питањима попут оног о „спорној” сексуалној оријентацији једног од предложених кандидата или хуманитарној помоћи Македонији, која је суочена с поплавама – уместо да га, на пример, питају: „Зашто сте толико чекали да би на крају извршили ове, у суштини, козметичке кадровске промене?” Или: „Зашто сте у владу опет узели Дачића и СПС када сте јавно говорили да у њих немате поверења и да ће се удружити с опозицијом само ако им се за то укаже прилика?”, „Шта Вас је определило за господина Шарчевића као министра просвете?”, „Шта ће да раде министри без портфеља Славица Ђукић Дејановић и Милан Кркобабић поред живих Вулина и Лончара на месту министра здравља, односно рада и социјалне политике – осим ако то већ није припрема за неку будућу реконструкцију?”

Кадровска решења и нису нарочито битна (ни) када је реч о овој Вучићевој влади. Сви изабрани министри ионако ће само бити посилни, помоћници или, у најбољем случају, ађутанти и портпароли премијера и јед(и)ног министра – самог Александра Вучића.

„Па, добро, има ли у овој старој-новој влади нешто добро и вредно хвале?” – питате се. Искрено, мало је тога. Можда је за похвалу решавање проблема смедеревске „Железаре” – уколико се овај аранжман с Кинезима заиста испостави као спасоносан. Треба похвалити и смањење буџетског дефицита и бољу наплату фискалних обавеза.

Тачно је. Отворена су и нека поглавља у преговорима с ЕУ, али од тога нити има неке конкретне политичке или економске користи, нити се назире тренутак када ће та поглавља бити затворена, или политичка и материјална цена којом ће то евентуално затварање бити плаћено.

На крају децембра 2015. године, јавни дуг је износио преко 25 милијарди (тачније 25.239.778.440) евра, односно 75,5 одсто бруто домаћег производа Републике Србије. Крајем 2011. године, дакле последње године пре наступања напредњачке „револуције”, дуг је износио око 15 милијарди евра и 45 одсто БДП-а – другим речима, за четири године повећан је за десет милијарди евра и чак тридесет одсто БДП-а. Али о томе се мало или нимало говори у премијеровим јавним наступима. Као ни о напретку који је, за мандата две и по Вучићеве владе, „Косово” направило на путу ка пуном суверенитету и чланству у готово свим међународним организацијама. ...
                  =извор: Политика, видети више

понедељак, 8. август 2016.

Што јужније - то тужније



Београдсске "Заветине" у јужној Србији (Ивање под Раданом, Бојник; Видојевица, Прокупље). Снимљено крајем марта и првих дана априла 2012. Према идеји Белатукадруза. Домаћин и водич - Мира Соколовић. Продуцент др Димитрије Лукић.Уредник Иван Лукић.

Диоптрије ПОРТАЛА Великих претеча | Сазвежђа З