СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЖАО ми је што не могу да присуствујем церемонији, али знајте да сам духом са вама, и да сам почаствован. Бити награђен Нобеловом наградом за књижевност, нешто је што нисам могао ни да сањам - поручио је амерички кантаутор Боб Дилан у свом захвалном говору, који је, у његово име, синоћ прочитала америчка амбасадорка у Шведској Азира Раји, на традиционалном Нобеловом банкету у Стокхолму.
          Дилан није дошао на свечано уручење, а шведска краљевска породица, чланови Академије, овогодишњи добитници Нобелове награде, и више од 1.300 угледних званица у здању градске скупштине, чули су оно што је сматрао да овом приликом треба рећи:
          - Од малих ногу волео сам да читам и упијам дела оних који су били достојни таквог признања: Киплинга, Шоа, Томаса Мана, Перл Бак, Албера Камија, Хемингвеја. Ове громаде књижевности чија се дела уче у школи, држе у кућним библиотекама широм света и о којима се говори са пуно поштовања, одувек су остављале дубок утисак на мене. То што сам се сада придружио именима на тој листи, заиста ме оставља без речи.
          Дилан је написао да не зна да ли су поменути писци икада помишљали о Нобеловој награди, али да претпоставља да свако ко пише књигу, песму или драму било где у свету, притајено о томе сања дубоко у себи:
          - Да ми је неко рекао да имам и најмање шансе да добијем "Нобела", помислио бих да имам исте изгледе за то као и да се нађем на Месецу. Изненађујућа вест о награди затекла ме је на путу, и требало ми је неколико минута да дођем себи. Помислио сам на Шекспира. Претпостављам да је мислио о себи као о драматургу. Његова дела рађена су за сцену. Да се говоре, не да се читају. Када је писао "Хамлета", сигуран сам да је првенствено мислио о безброј баналних ствари: Који су прави глумци за ове улоге? Да ли заиста желим да ово сместим у Данску? Да ли ћемо бити плаћени? Да ли ће бити довољно добрих места за моје покровитеље? Где да нађем људску лобању? Могу да се кладим да Шекспир ни у малом мозгу није гајио питање: да ли је ово књижевност?
          Дилан је у свом тексту нагласио да није размишљао о оваквом успеху ни када је као тинејџер почео да пише песме, чак ни када је почео да стиче реноме.
          - Надао сам се да би моје песме могле да се чују у кафићима или баровима, можда касније чак у Карнеги Холу или лондонском Паладијуму. Ако бих сањао велике снове, замишљао бих како би било да снимим плочу, и чујем своје песме на радију. То је за мене била главна награда, знак да си допро до широке публике и могућност да наставиш то што радиш. Па, радим то што сам намерио већ дуго. Снимио сам десетине плоча, и свирао хиљаде концерата широм света - написао је Дилан, и закључио:
          - Али, као Шекспир, такође сам често окупиран сличним животним стварима: Који су најбољи музичари за ову песму? Снимам ли ово у добром студију? Да ли је ова песма у правом тоналитету? Неке ствари се не мењају, чак ни после 400 година. Нисам имао времена да се запитам: да ли су моје песме књижевност? Зато се захваљујем Шведској академији - како за одвојено време да размотри то суштинско питање, тако за доношење тако дивног одговора. 

          НИЈЕ СЕНЗАЦИЈА
          ПРОФЕСОР Хорас Енгдал, члан Шведске академије и Нобеловог комитета за књижевност, поручио је у свом говору:
          - Боб Дилан је променио наше мишљење о томе шта поезија може да буде и о томе како делује. Да ли је одлука да добије Нобелову награду пореметила систем литературе? Није. Не би требало да буде сензација да "Нобела" добије певач и текстописац. У далекој прошлости сва поезија се певала или мелодично рецитовала, песници су били рапсоди, бардови, трубадури... Али Дилан се није вратио у прошлост, он је своје тело и душу дао популарној америчкој музици 20. века, за обичне људе, црне и беле...