Под лупом књ. часописа "Оркестар СУЗ" тзв. полемика Паковић - Чотрић

Шта се иза свега, иза ових тзв. полемика, крије? Не верујем да је посреди кратковидост уредника тзв. културног додатка. у чему је ствар? «Паковање» Госн Паковића има препознатљив жиг! Враћа ли се то «Политика» на неки други начин оним својим славним данима, када је у њој трукована чувена хумореска о Савлу и Павлу?

Госн Златко Паковић овако «пакује» почетак своје «полемике» : «Поводом моје критике („Наркоманија васионе“, 16. јануар) романа „Доктор Арон“ Вука Драшковића, јавио се прошле недеље написом његов издавач Александар Чотрић, демонстрирајући колико пуно примитивизма и незнања може да се нађе на мало простора под насловом „Дух од покојни татко“. – Скроз-наскроз неоригинално «паковање»! Јер, ако он доиста верује да је оно што је написао поводом најновијег романа Г. Вука Драшковића «Доктор Арон» некаква књижевна критика, онда – или је био припит, или о смислу и суштини књижевне критике зна онолико колико не зна! ........

Видети више и опширније:
http://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/tzvpolemikapakovic-cotric

Безобразлук тзв. "Културног додатка"

Београдска "Политика" је у суботу, 6. фебруара 2010. године у свом "Културном додатку" (стр. 9, у уобичајеној рубрици "Часописи") донела и приказ најновијег двоброја пожаревачког часописа "Браничево" (5-6/ 2009). Лепо! За разлику од "Новости", које у својим тзв. рубрикама посвећеним култури, фаворизују тек неколико српских књижевних часописа по укусу својих актуелних уредника, "Политика" приказује, па и информише, и о другим књижевним часописима, који се боре за свој опстанак. Оно што није лепо, то је чињеница, да "Политика" површно и селективно, да не употребимо неке теже речи, информише своје читаоце, тј. доводи их у заблуду. Најновији пример - приказ последњег двоброја "Браничева". (Видети фототипију објављеног приказа горе у левом углу!) Приказујући садржај најновијег броја "Браничева", посвећеног теми Успеха и неуспеха у животу и литератури, приказивач (М. М. Н. - ?) , то чини некоректно и нетачно! На пример, текст којим се часопис закључује Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури (стр. 146), приписује уреднику часописа Г. Александру Лукићу, иако се јасно види да је текст написао старији брат уредника - Мирослав Лукић (1950). Приказивач изоставља имена упокојених писаца у овом броју - Пера Лагерквиста (Вјечни смијешак, стр. 9), Хорхе Луиса Борхеса ( 25. август 1983. стр. 60), Душана Матића (Трагедија збирке песама, стр. 64; Лепота тек затим долази, стр. 88), као и имена и прилоге савремених писаца, који живе и раде у унутрашњости: Владимир Јагличић ( За дуги пут се спремити, стр. 100) и Мирољуба Милановића (Виљем Фокнер или сан о савршенствукњижевног дела, стр. 134). Да је све ово тачно, о чему пишемо, сваки човек може видети сравњивањем споменутог чланка у "Политици" и кратког и коректног поста, објављеног на страницама блога посвећеног најновијем двоброју пожаревачког књижевног часописа - http://www.edicijabranicevo.blogspot.com/ . На крају крајева, неверне томе могу посетити и Веб сајт Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, где се објављује електронска, дигитална верзија споменутог часописа Дигитална верзија овог двоброја, која у свему одговара штампаној, може се преузети бесплатно са http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/branicevo5-62009.

Ако је све тако, како смо изнели, а јесте, зашо онда сасвим анонимни приказивач изоставља из свог приказа имена Лагерквиста, Борхеса, Матића, Владимира Јагличића, Мирољуба Милановића и Мирослава Лукића?

Зато што можда нису по укусу споменутога чланкописца-приказивача? Или нису можда по укусу Уредника тзв. култ. додатка?

О чему је реч? О манипулацији? Нехотичној грешки? Новом виду цензуре, по мери нових господара и уредника? Или о безобразлуку? Хоће ли објавити исправку и извињење?

Видећемо!