СРОДНЕ ВЕСТИ

          НА легендарној висоравни Галич, 20 километара од Горњег Милановца, стратешки интересантној и драгоценој свим цивилизацијама и њиховим војскама које су овуда прохујале, данас је откривен Споменик српском сељаку ратнику из свих времена, јединствен такве врсте у Србији. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине, постојаности и духовне, патриотске снаге.
          - Каменови су били грудобрани ратницима у најжешћим бојевима, јастуци у тренуцима предаха. На врху је биста жене, спомен свим мајкама јунака палих за српску слободу у свим историјским периодима - објашњава Радојко Солујић, председник Удружења радника уметника Србије и Црне Горе, које је, уз сагласност надлежних институција, поставило и "крстило" ово обележје.
          Откривању споменика су присуствовали представници Војске Србије, СПЦ, Музеја рудничко-таковског краја, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Туристичке организације, многобројни уметници, грађани... Уз оближњи споменик Рудничкој офанзиви, који овде стоји деценијама, служен је парастос њеним изгинулим јунацима. Служио га је протојереј Дејан Ракић, парох бершићки, који је освештао и нови споменик.
          - У свакој прилици негујмо традицију херојског времена, славимо слободу да више не ратујемо! Овде, на потезу Јабука, почело је стварање и брањење модерне српске државе. Пета и Шеста армија Аустроугарске надирале су овамо. Само сазнање да бране кућно огњиште, учинило је од наших предака сељака феноменалне ратнике - вели историчар Александар Марушић, директор поменутог музеја. - Генијалност Мишићевих стратега је и у томе што су двојном паљбом у формацијама агресора направили хаос и несрећу. Иако је био нападнут живот његове породице, отаџбине, српски војник се понашао часно. Рудничка контраофанзива се изучава на војним академијама по свету.
          Парастос ратницима Рудничке офанзиве служио је протојереј Дејан Ракић
          БУРНА ИСТОРИЈА
          Галич је у доба српског процвата у раном средњем веку био седиште многољудне Жупе, коју су око 1100. године разорили Византинци, али се брзо опорављао. Ту је радила и прва српска штампарија! Нарочито је био важан као полазиште победничке Рудничке контраофанзиве 1914, под вођством војводе Живојина Мишића, против Аустроугара.