Укупно приказа странице

Translate

Портал Сазвежђе З

Портал Сазвежђе З
Заветине

Да ли у нашој култури...

Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Претражи овај блог

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим особама. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

понедељак, 08. фебруар 2010.

Под лупом књ. часописа "Оркестар СУЗ" тзв. полемика Паковић - Чотрић


Шта се иза свега, иза ових тзв. полемика, крије? Не верујем да је посреди кратковидост уредника тзв. културног додатка. у чему је ствар? «Паковање» Госн Паковића има препознатљив жиг! Враћа ли се то «Политика» на неки други начин оним својим славним данима, када је у њој трукована чувена хумореска о Савлу и Павлу?

Госн Златко Паковић овако «пакује» почетак своје «полемике» : «Поводом моје критике („Наркоманија васионе“, 16. јануар) романа „Доктор Арон“ Вука Драшковића, јавио се прошле недеље написом његов издавач Александар Чотрић, демонстрирајући колико пуно примитивизма и незнања може да се нађе на мало простора под насловом „Дух од покојни татко“. – Скроз-наскроз неоригинално «паковање»! Јер, ако он доиста верује да је оно што је написао поводом најновијег романа Г. Вука Драшковића «Доктор Арон» некаква књижевна критика, онда – или је био припит, или о смислу и суштини књижевне критике зна онолико колико не зна! ........

Видети више и опширније:
http://sites.google.com/site/orkestarsuz/home/knizevni-zabavnik/tzvpolemikapakovic-cotric


недеља, 07. фебруар 2010.

Безобразлук тзв. "Културног додатка"



Београдска "Политика" је у суботу, 6. фебруара 2010. године у свом "Културном додатку" (стр. 9, у уобичајеној рубрици "Часописи") донела и приказ најновијег двоброја пожаревачког часописа "Браничево" (5-6/ 2009). Лепо! За разлику од "Новости", које у својим тзв. рубрикама посвећеним култури, фаворизују тек неколико српских књижевних часописа по укусу својих актуелних уредника, "Политика" приказује, па и информише, и о другим књижевним часописима, који се боре за свој опстанак. Оно што није лепо, то је чињеница, да "Политика" површно и селективно, да не употребимо неке теже речи, информише своје читаоце, тј. доводи их у заблуду. Најновији пример - приказ последњег двоброја "Браничева". (Видети фототипију објављеног приказа горе у левом углу!) Приказујући садржај најновијег броја "Браничева", посвећеног теми Успеха и неуспеха у животу и литератури, приказивач (М. М. Н. - ?) , то чини некоректно и нетачно! На пример, текст којим се часопис закључује Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури (стр. 146), приписује уреднику часописа Г. Александру Лукићу, иако се јасно види да је текст написао старији брат уредника - Мирослав Лукић (1950). Приказивач изоставља имена упокојених писаца у овом броју - Пера Лагерквиста (Вјечни смијешак, стр. 9), Хорхе Луиса Борхеса ( 25. август 1983. стр. 60), Душана Матића (Трагедија збирке песама, стр. 64; Лепота тек затим долази, стр. 88), као и имена и прилоге савремених писаца, који живе и раде у унутрашњости: Владимир Јагличић ( За дуги пут се спремити, стр. 100) и Мирољуба Милановића (Виљем Фокнер или сан о савршенствукњижевног дела, стр. 134). Да је све ово тачно, о чему пишемо, сваки човек може видети сравњивањем споменутог чланка у "Политици" и кратког и коректног поста, објављеног на страницама блога посвећеног најновијем двоброју пожаревачког књижевног часописа - http://www.edicijabranicevo.blogspot.com/ . На крају крајева, неверне томе могу посетити и Веб сајт Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, где се објављује електронска, дигитална верзија споменутог часописа Дигитална верзија овог двоброја, која у свему одговара штампаној, може се преузети бесплатно са http://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/branicevo5-62009.
Ако је све тако, како смо изнели, а јесте, зашо онда сасвим анонимни приказивач изоставља из свог приказа имена Лагерквиста, Борхеса, Матића, Владимира Јагличића, Мирољуба Милановића и Мирослава Лукића?
Зато што можда нису по укусу споменутога чланкописца-приказивача? Или нису можда по укусу Уредника тзв. култ. додатка?
О чему је реч? О манипулацији? Нехотичној грешки? Новом виду цензуре, по мери нових господара и уредника? Или о безобразлуку? Хоће ли објавити исправку и извињење?
Видећемо!

Критички дух Заветина / Миодраг Мркић