Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

четвртак, 31. мај 2012.

И даље без доказа / Небојша Крстић


Поводом текста ,,Доказ је медијски Србистан“, ,,Политика”, 30. маја
Само је донекле у праву Бошко Јакшић када у свом одговору на мој деманти каже да сам „служио стари кадар, артиљерија”. Мислим, јесам служио кадар, јесам стари, али не артиљерију већ АБХО. Као такав обучен сам да препознам контаминацију.
У свом надахнутом тексту каже да сам „латентни комсомолац”, „саветнички преторијанац”, „бахати медиопазитељ”, па тврди чак и да ми није „први пут да дајем погрешну дијагнозу”. Признајем да сам запањен. Питам се да ли г. Јакшић заиста мисли да ће дисквалификацијама ad hominem доказати оно што није истина.
Каже Јакшић да му је жао што са мном полемише сад кад сам бивши саветник. Па што није свих ових година? Било је оних који јесу. Али г. Јакшић није имао примедби, него баш сад, кад сам постао бивши. Храброст? Хм.
Да би доказао своју теорију позива се на извештаје различитих организација и агенција о стању медија у Србији.
Бојим се да се нисмо разумели. Свако има право да оцењује то стање. И г. Јакшић има право. Има га и моја маленкост. Вероватно се наша мишљења не би много разликовала у констатацији да оно није ружичасто. Али када у одбрану медијских слобода данас устају они који су писали и уређивали „Политику” у њеним најсрамнијим периодима, деведесетих, без отпора, можда постоји простор за дискусију о квалитету накнадне храбрости и слободољубља....

_____________________________________
... 

Бошко Јакшић

Доказ је медијски Србистан

Поводом текста „Нека Јакшић докаже тврдњу“, „Политика”, 29. маја
Човек који се зове Небојша, презива Крстић, који је служио стари кадар, артиљерија, припада оној групи људи које треба подсетити да постоје три степена истицања: истиче се, веома се истиче, и узалуд се истиче.
Латентни комсомолац са јавном амбицијом да остане упамћен као лорд чувар печата демократских слобода српских медија, тражи да докажем тврдњу да су он и други активисти ДС-а учествовали у режирању медијске слике Србије, да су тражили да медији стварност представе у ружичастим тоновима, све зарад партијског интереса.
Помало сам тужан што се све ово није догодило пре него што г. Крстић мора да испразни саветничке фиоке у Председништву Републике. Ускратио ми је задовољство да полемишем са неким на функцији, што је, признајем, много већи изазов.
За почетак, Крстићу, драго ми је да сте се препознали. Ваша храброст да се огласите, помешана са потребом да се оправдате, радује.
Људски Вас потпуно разумем. Још одавно. Уместо лекарске каријере, Вас је стари друг, ничим неизазвано, убацио у посао за који сте се квалификовали оном чувеном реченицом: „Ја сам као мали слова научио у ’Политици’“.
Као такав медијски гуру и саветнички преторијанац путовали сте по свету, сретали важне људе. Биће да Вам се, по оној „с ким си, такав си“, допало да будете моћни медиопазитељ. Па Вас је понело.
Што је такође људски, али од тог вируса медији добијају инфекцију. Али, није Вам ово први пут да дајете погрешну дијагнозу.
Да пређемо на ствар.
Тражите да Јакшић докаже тврдње. Грешка. Неће Вам од овог тренутка ништа објашњавати Јакшић кога покушавате да дисквалификујете прозивком. Настављам да пишем под псеудонимом Емил Зола. „Оптужујем“. Хронолошки.
„Утицајни медији у Србији су између два круга председничких избора фаворизовали кандидата Демократске странке Бориса Тадића, а по количини некритичког извештавања могу се упоредити само са медијима у Азербејџану и Таџикистану“, тврди Биро за друштвена истраживања БИРОДИ (Бета, 22. мај 2012).
„Како су данас у београдском медија центру саопштили представници међународних посматрача, избори су протекли у реду и по њиховој оцени медији у Србији нису у довољној мери били аналитични и критични према кандидатима” (Агенција Анадолија, 21. мај 2012).
Идемо даље.
______________________
     Из коментара читалаца: Ненад УЕ | 31/05/2012 09:53
Господине Јакшићу, читам Ваше колумне већ годинама, на жалост у последње време више у електронском облику. Углавном се нисам слагао са вашим виђењем политичке сцене и пристрасности коју се исказивали за господина Тадића и његову странку али ми је драго да су и Вама напокон отворене очи за неке објективне видике. Разумем људе који гаје одређена политичка осећања као што их и ја имам али ја никада нисам подржавао одређену странку већ само понеке идеје које су биле усаглашене са мојим док сте ви раније у многим чланцима отворено стајали уз ДС и БТ а сад их нападате. Зашто?

Нема коментара:

Постави коментар