Националне пензије?

Слике са путовања, Радан планина, Добра Вода, новембар 2014 (Заветине) - Говеда између стабала

Јавна расправа о изменама и допунама Закона о култури Србије, донетог 2009. године почела је 25. новембра у Српском народном позоришту у Новом Саду, дан касније је одржана у Народном позоришту у Нишу, а сутра је заказана и у Београду, у 11 часова у Народној библиотеци Србије. Непосредно пред медијско оглашавање расправе, министар културе и информисања Иван Тасовац, упитан о националним пензијама, најавио је као могућност „напуштање тог модела као крајње анахроног” или „евентуално увођење неке националне награде са ограниченим, једнократним износом”. Министар је, такође, констатовао да су неке од додељених националних пензија национална срамота.
Наравно, националне пензије – признања, само су сегмент нагомиланих мањкавости Закона донетог 2009. године. Сегмент, који је већ неколико година у жижи културне и друге јавности. Због негодовања јавности, направљено је истраживање за потребе народних посланика на тему „Национална признања за врхунски допринос у области културе и спорта”. На адресу Европског центра за парламентарна истраживања и документацију, упућена су три питања: да ли се издвајају накнаде из државног буџета за национално признање и посебан допринос у области културе и спорта и да ли постоје слична примања у вашој земљи? Ко има право на „национална примања” и ко су корисници ових накнада? И последње, шта је правни основ, односно, којим актом је то регулисано?
Стигли су одговори Немачке, САД, Француске, Руске Федерације, Словачке Републике, Велике Британије, Чешке Републике и Шведске.
Сједињене Америчке Државе уопште немају финансијске награде овог типа. Чак ни Олимпијски комитет не прима од Владе САД континуирану финансијску помоћ. За остварене резултате, појединци добијају признања из филантропских организација и корпоративног сектора. Навели су примере награде Генијус прајзес у износу од пола милиона долара коју сваке године додељује „Макартур фоундејшен”, као и Пулицерову награду‚ која се додељује ауторима и новинарима у износу од 10.000 долара. Највиша је награда Савезне владе „Президентал медал оф фридом”, али она нема новчани износ.
У Француској, Великој Британији, Чешкој Републици и Словачкој Републици, држава не даје уметницима ни спортистима новац ни награде за њихове успехе.
Ни богата Немачка не помаже културу и спорт из буџета по српском моделу. Ипак, по моделу културног федерализма из буџета Савезне владе (који износи око 1,2 милијарде евра) око 13 посто укупне потрошње је намењено уметности и култури. Надлежност министра културе је да подстиче и охрабрује уметнике, али обично не појединачно, већ посредно, кроз културне институције од националног значаја. Немци, наиме, финансирају пројекте од међународног значаја и иноваторске програме, и у те сврхе је 2012. године држава издвојила 35 милиона евра, наводи се у истраживању.
У богатој Шведској је 1970. уведен Правилник о државним гаранцијама за примања уметника, а пре четири године, шведски парламент је одлучио да постепено ревидира гарантовани приход за уметнике, а средства пребаци у форму дугорочних стипендија. У овој земљи са више од девет милиона становника, 152 одабрана уметника примају приходе на основу државне гаранције. Те гаранције додељује Управни одбор „Фонда шведских аутора” и оне подразумевају да корисник има осигуран минимални приход у висини пет основних примања за текућу годину. Међутим, та примања се гасе, ако уметник оствари мало већи лични доходак. Тако је, на пример, у 2011. години загарантован доходак износио 214.000 шведских круна, а уколико би уметник остварио 260.000 круна, престају и државне гаранције.
Ево и искуства из Руске Федерације. Одлуком министарства културе, на основу јавног конкурса, месечно се изузетним уметницима даје по 800 рубаља у трајању од једне до три године, без обзира на пензије, друге плате, бонусе... Али, за изузетне уметнике пензионере, добитнике највиших државних признања као што је Лењинова награда или државна Награда РСФСР, закон предвиђа додатну месечну финансијску накнаду у износу 330 посто социјалне пензије( у 2012. износ социјалне пензије је био 5.771 рубаља)
Код спортиста у Русији је нешто другачије. Декретом председника Руске Федерације државним репрезентативцима и тренерима који учествују на олимпијадама и параолимпијадама додељује се износ од 32.000 рубаља. А спортиста који је репрезентативац више од шест година и има радни стаж од најмање 20 година, има право на социјалну надокнаду до старосне пензије, 60 година старости за мушкарце, 55 за жене. Изузетним спортистима, могуће је доделити и додатне финансијске накнаде у износу од 250 посто износа социјалне пензије.
Истраживање које смо навели, урадила је мр Марина Пријић. Очигледно, српска формула је јединствена. За њу не знају богате земље света и Европе, нема тога ни у земљама окружења, у Хрватској, БИХ и Словенији, а писали смо о моделу Македоније и Црне Горе, о награђивању истакнутих уметника.
А шта ће рећи јавна расправа, јер могуће је у њој учествовати и путем интернета, пошто је Министарство културе Србије објавило на свом сајту формулар за све примедбе и предлоге, остаје да се сачека.

Мирјана Радошевић

објављено: Политици : 02.12.2014.