Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

среда, 02. септембар 2015.

Поводом новог заглавља...

Поводом новог заглавља ове критичке (од почетка)  локације добио сам неколико кратких писама. Зашто бунар? Зашто Јеротић? Зашто небо, тј. залазак? Зашто нема и симбола феникса? Зато. Зато што већ постоји веб сајт „Заветина“, где феникса има, дуплираног. Овај недељник је, можда, нека врста продужетка тога сајта, или online верзија. Ко не поштује гробове и не воли сећања, или  их игнорише,  ко пред величанственим небом и заласком, или у време рађања сунца, не осећа вртоглавицу -  да ли такав тип уопште појма има и о култури, и о значају обнове?  Давно сам поставио нека питања, од којих и ово има ли данас, у српској култури и књижевности, уметности, друштву, ренесансних индивидуа, и  нисам чуо одговор; ако је неко уопште и покушавао да на то одговори, да ли је то личило на одговор? Да ли су српском друштву потребни обнова, и ренесансни духови, живи духови?  Дневне новине су пуне вести о  циклусу нове фарме, најгледаније телевизије  рекламирају  неописову простоту и срозавање. Помиње се и „модернизација“ Србије; а нико да  постави горућа питања ових дана: где смо стигли, куда смо се запутили? Докле ће ово и овако? Ко ће да нас лечи сутра, и прекосутра, кад се разболимо, кад сви одоше изван Србије? Негативна селекција разара биће овог народа и друштва деценијама!  Часописи, штампани на папиру, далеко су од улоге коју би требало да имају у једном друштву и његовој  култури, јер функционишу кризно и зависно, као  ждребе навикнуто на коцку шећера. „Заветине“ (то јест тзв. „Сазвежђе Заветина“) већ скоро деценију  попуњавају ону страшну празнину српског часописног  мртвила, глувила, равнодушности, упирући прст на  секташку ћоравост и диригованост бирократске књижевности, уметности, на паклени видокруг културних рубрика тиражнијих дневних новина, где је површни и наметачки манир постао нека врста правила. Ми смо дотерали цара до дувара и како да човек овде буде нормалан? И кога овде брига за обнову и  тамо неку трећу српску ренесансу?

      (Из Бележнице уредника, почетком септембра 2015.)

Нема коментара:

Постави коментар