Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)?

Укупно приказа странице

Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Одговор Владете Јеротића
........ «Ренесансни или универзални човек Балкана и Србије, Светозар Бркић, пише о Косовском боју и о Џемсу Џојсу», сведочи Владета Јеротић, у књизи Сећања (Ars Libri: Задужбина Владете Јеротића : Беокњига, Београд, 2010, 240 стр.; стр. 99). Доста година после одласка Светозара Бркића са овог света, Јеротић је осећао потребу, пишући поговор за Бркићеву књигу Одсутност, да поразговара са пријатељем кога је волео, сматрајући га, поред осталог, и за «Ренесансног српског човека» (стр. 102. нав. издања). Да ли у нашој култури и литератури има ренесансних духова после завршетка оне српске ренесансе коју је Б. Лазаревић датирао (1895 – 1920)? Ако у српској литератури и култури после 1945. године има још ренесансних духова, ко су они? Да ли их има и међу оним личностима којих се Господин Јеротић сећа у својим Сећањима? За оне који нису стигли ни да прелистају ни да прочитају Јеротићеву књигу да кажемо да овај неуморни полиграф пише о овим стваралачким личностима: Љубица Марић, Енрико Јосиф, Светомир Настасијевић, Светозар Света Бркић, Макс Еренрајх, Живорад Жижа Васић, Хуго Клајн, Миодраг Поповић, Тарас Кермануер, Меша Селимовић, и Добрица Ћосић Академик Владета Јеротић : Траг којим би се вредело запутити?

Translate

СУБИТА Диз

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

ЖАР ПТИЦА. Сазвежђе З. ФРАГМЕНТАРИУМ. Слике српског Севера и Југа


Објављено је 23.03.2016. ЖАР ПТИЦА

Почетком пролећа 2016. године, опет сам био неко време у Звижду. И тада сам обилазећи потес "Преко Пека" снимио понешто. Али видео сам, да је у меморији камере остало и неколико клипова снимљених и у Звижду, 2014. године, а затим и у Лебану, на Радан планини. Понека од тих лица живих на филмској траци, у међувремену су - променила свет...Не треба уништавати слике. Не треба их бацати. Не. Негде су фотографије и клипови једини споменици неким преминулим пријатељима. Филм је као жар-птица. (22.марта 2016. По повратку у Београд)

ЛеЗ 0007793

понедељак, 08. мај 2017.

Владета Јеротић "О љубави"





Објављено је 09.07.2014.
Владета Јеротић "О ЉУБАВИ" Велико Градиште 23.6.2014.
У организацији народне библиотеке "Вук Караџић" из Великог Градишта.

петак, 05. мај 2017.

VUK DRAŠKOVIĆ: Vučić nije svestan da nema kontrolu nad stvarima u Srbiji!

ПУШТАЊЕ ВОДЕ МРТВИМА ЗА ДУШУ



...
ПОСВЕЋЕНО СЕЋАЊУ 
на пок. МИЉАНУ (рођену Вићентијевић) Лукић
...

+++



           Александар ЛУКИЋ

ВАНРЕДНО СТАЊЕ

Мојој покојној снаји – МИЉАНИ ЛУКИЋ (1956–1986),
професору руског језика и књижевности

Покипело је млеко!
Кап се откинула и љоснула.
Жена је скочила са четвртог спрата на бетон.
Труднице на свој захтев иду на побачај (због
чернобилске хаварије).
Многи живе само зато што нису умрли,
а нису умрли јер није дошао на њих ред.
Гробари лопатама рутински довршавају многе биографије.
Смрт се острвила сувише свуда.
Најузбудљивији делови савремене историје
забележени су у подочњацима.
Спаса нема: бакља узалуд светли,
то јест: светли за црве и за шупље лобање
у гробници Капулетових.

Наставак историје ће бити познат неком другом
(пацовима?).И нерођени су отровани будућим
догађајима.На ветрометини је постало заиста вруће.
Сатара на поду, убице су близу.
Џелати гласно разговарају, чекају да доведу жртве.
Број самоубистава расте.
Сазнао сам и неке појединости
из заоставштине покојника.
Наследника нема много, међу њима сам и ја,
наследио сам значајан део: сумњу у биографију.
Терет мог дела наслеђа, Боже,
постао је камен спотицања.
Завејао ме је живот у вучјем чопору
као густ снег.
Сићушни слепи мишеви постали су буљине,
буљине су постале сабласти.

Рече ми један човек:
Загледајмо ствари изблиза:
Затурена су одликовања,
у брачним собама шкрипе душе,
сваког дана умре неко значајан,
ускоро ће преостати само обични смртници…

Гужве, хаос, али не само у аутобусима.
Многи су примљени у мајмунску
заверу, поприлично их је регрутовано у
мајмунску војску,
углавном реч је о онима којима је живот људски постао
страшан, бесмислен, учмао, нееластичан…*

Дим ме бодри и вуче на железничку станицу
и тамо где се окупљају слободни мајмуни.

Колики сам терет себи и земљи, Боже,
тежи од стена и громада, и када покушавам да дочарам
моје душевно стање онаквим каквим је заиста,
недостају ми речи.
___
* а) „Мајмунски род је измислио Ремизов по узору на руско масонство.
У њему је био Блок, сада је Кузмин, музикант Великог и слободног
мајмунског дворца, и Гажебин-он је мајмунски кум и у том реду је у чину
и звању вршиоца дужности у гладно и ратно време.
И ја сам примљен у ту МАЈМУНСКУ ЗАВЕРУ (подвукао А. Л.)
треба да ти кажем још и то, да мајмунски народ, народ дезертера из
живота, има правог цара. Заслужног.“
б) „Као што крава једе траву, тако се изједају књижевне теме, излижу
се и истроше методе.
Писац не може да буде ратар: он је номад и са својим стадом и женом
прелази на нову траву. Наша велика мајмунска војска живи као киплинговска
мачка, на крововима – ’независно’.
Ви идете у одећи и дан вам пролази за даном, у убиству и у љубави,
ви сте традиционалисти. Мајмунска војска не ноћива тамо где је
ручала и не пије јутарњи чај тамо где је спавала. Она је увек без стана.
Њен посао је стварање нових ствари.“
(подвукао А. Л. – Види у књизи В. Шкловског: ЗОО ИЛИ ПИСМА НЕ О

ЉУБАВИ, СКЗ, Београд, 1966, стр. 42–44)

          = преузето из прве књиге песника Александра Лукића: У вагону Розанова, КОС, Београд, 1986.






 Белатукадруз

ТАЈ ДАН

Тачно пре 31 годину
Ни по чему
Од раног јутра
Тај дан није наговештавао
Ништа друго
До  транс и тугу Југослављана,
Сирене и ритуале диктатуре,
Ни оно најгоре...

Као и обично,
Отишао сам на време на посао
И  међу књигама испијао
Кафе, пушио,
Гледао кроз прозор,
Полуотворен,
И ослушкивао радосне гласове
Ђака у школском дворишту...

Из те уобичајене свакодневне колотечине,
Тргао ме је  глас помоћне службенице:
-   Дођите хитно у канцеларију,
Зову вас из болнице...

И даље ми је мука да причам
да се сећам
И да о томе пишем....

(5.мај 2017, око 5 часова)

       = из необјављених рукописа српских песника


+ + + 

         ЦРВЕН ЋИЛИМ ...

Разбој ми је предала мајка
још док сам дечак био
да на њему ћилим ткам
на којем ћу као човек летети.
Научио сам ткање
уз кошаву и двобој фијука.
Предао разбој пролећу, духу штале,
жижцима. Измету голубова.
Годинама. Кишама.
Дрвљанику.
Секири.
Ватри.
Спаљивао сам -
тако ћилим ткао.
Црвен ћилим...


НИКАД НИТИ ГА ЈЕ БИЛО,
НИТИ ЋЕ ГА БИТИ А САД ЈЕ

Најфинија паучина
многе гроздове и градове
ко муве је
омотала
Себичан.
И несебичан тип.
Сујетан
И разуман.
Реалан.
И нереалан..

* * *
Бешика на коцу.
Бисаге. Бисаге. Бисаге.
Вране. В. Ране. Дим.
Гужва на вракњици,
савила се ко кокошка.

* * *
Тинтин гуске сабрале се
на раскршћу. И крилима
замахују, ко веслима.

За где залет хватате,
тинтин гуске?
(...)

        = из књиге Мирослав ЛУКИЋ ЛИТИЈЕ Песме Есмера Белатукадруза Београд, Заветине, 2008.
Поздрав из Летње редакције "Заветина", последњим  књижевним мохиканцима

уторак, 25. април 2017.

недеља, 16. април 2017.

НЕБЕСКА АРАБЕСКА / Александар Лукић


НЕБЕСКА АРАБЕСКА

Дирижабл плови небом. Мртва риба.

Трља трбух о трбух са ваздухом

одржавајући равнотежу. По брежју

то је већ пао положен црни шип –

сенка поред клада. Стрпљење молим.

Мимо конституција влада, мимо царина,

мимо секса сеоске опајдаре у штали!

Изван програма EU приређује плес забаван

на неболиком платну, умилно кружење

противприродног насиља. На бис.

Кишне глисте измигољиле модре

из растресите земље сред парка на корак

од националне библиотеке. Скотуране

жице харфе – или старинска игра „клис“;

слепе посланике таме чланови организације

„за отаџбину“ покупиће љигаве у кофу

и нудити пијаним аласима од зоре.

Кочоперна снајка власник уличне тезге

слика и прилика извитопереног народног соја

велика мама сиве економије продаје „из руке у руку“

препричава девојачко искуство – њен

одлазак на поток за бујицом кад вода осахне,

са черенцом у рукама у лов на рибе:

клена, кркушу, мрену, бабушку,

сићушну жутооку у затону.

Осредњи ловац диже сукњу изнад колена

да покаже дубину воде у коју газише

по плен. Пред тезгом створио се ред

купци пиље у бутине гиздаве газдарице,

у два наборана тањира отечених колена.

Усмена књижевност беше занимљива.

Чорба укусна још у причи.

Дирижабл стомачића уловљених рибица

пори нож, а дроб смрди као кокошији измет.

Рибљи мехури бачени на под праште

у чељустима гладних мачака.

Пред мојим бурдељом гирице данима

на леси од прућа за зимницу суши промаја.

Дирижабл плови небесима уздуж и попреко,

члан посаде маше шеширом из досаде.

Његово мртво лице се не види.

Реклама слова лако се чита: Србија.

Ах, тај дирижабл, та поређења:

у шта нас ували осећање о кретању.

Лежим на кревету и непокретан

кроз прозор призивам крхотине

памћења. Основу науке о звездама.

Пет деценија присуства мува

уловљених у мрежу паучине

црвене очи инсеката – вампира

цветалих пузавица, маме поглед.

Доживљај нимало стран.

Аман имајте стрпљења.

  

         = извор: Александар Лукић: ПСОВКА, Заветине ми, Београд, 2015, стр. 7-8. - 
________________________________________________________________
  Александар Лукић ПСОВКА
Библиотека МОБАРОВ
Поезија. Есеј. Проза
Поезија I, Књига 1
Издавач ЗАВЕТИНЕ: ми, Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1
Главни и одговорни уредник
Мирослав Лукић
Оперативни уредник
Димитрије Лукић
Прво штампано издање, мај 2015. - Тираж: 500 примерака. - Припрема за штампу
„Поповић и синови“, Пожаревац. - Штампа „Ситограф РМ“, Змај Јовина 71, Пожаревац
Цена ове књиге је 720,00 динара. Књиге се наручују директно од издавача преко мобилне Књижаре писаца https://krmikovac.wordpress.com/ или Уплатом преко Post neta на моб. +381653006950. Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине. Новац шаљу преко Western Union-а на адресу: Мирослав Лукић, 180 309 Београд, ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13 (молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com, и број – Control number).

недеља, 01. јануар 2017.

КИЧЕРСКА ХАРИЗМАТИЧНОСТ

10.наставак фељтона Бојана Јовановића:Антропологија зла.

-  Феномен политичког идиотизма изражава интелектуалну немоћ да се сагледају узроци сопствених невоља и оцртава безнадежност духовног стања колектива




              извор:  Празнични број београдске "Политике", Рубрика Фељтон, Факсимил.Београд, 31.12.2016 - 1. и 2.јануара 2017. стр, 34.