ГРЕБАТОРИ И ЏЕНТЛМЕНИ / Бела Тукадруз

Реч џентлмен (енгл. gentleman) означава човека који је лепо васпитан, и има лепе манире и пристојно понашање. Ова реч користила се, пре свега, за људе који су се водили по одређеним правилима и који су поштовали бонтон. Када желимо да опишемо џентлмена, односно његово понашање, можемо да користимо реч господин. 

Разлика између господина (или џентлмена) и гребатора је очигледна, међутим, у јавности се о овоме ретко пише. За господу  „важи строжи стандард лепог понашања. Морали су да покажу племенитост свог порекла, и да докажу да су заслужно бољи од других. Њих су морале да красе особине као што су: љубазност, пристојност, поштовање других људи, лепо опхођење према другима, а такође поред духовног и менталног, морали су да воде рачуна и о свом физчком изгледу. Они су морали да имају посебно васпитање, да се истичу од других својим знаљем, умећем и лепотом...» У најгрубљим цртама, то би био џентлмен или господин.

Гребатори припадају другој фели људи, и свет их толерише...

«Гребатори...  / Гребатори су свуда око нас. Има их разних врста и нивоа. Често изгледају као сасвим обични људи због чега их је теже препознати. / 1. Они који се гребу само за цигарете, пиће и коју кинту, су најбезазленији и, условно речено, најчаснији гребатори. // 2. Пуно су опаснији они који се гребу за ставове, мишљења, решења, информације, које често воле да се приказују и увале као своје. То су каријеристи, увлакачи и људи који немају личног капацитета да испрате своје амбиције...“

(Вукајлија...  )    На истом сајту има још и ово о гребаторима, оним опаснијим: «...чланови који трче за осталима у потрази за добром идејом и дефиницијом коју би могли да разраде или исплагирају. много опаснији од обичних плагијатора јер: / 1. Туђа идеја је вешто замаскирана у гребаторској дефиницији, па га не можете оптужити за директно плагирање  / 2. Плагијатори кад се открију још више доприносе слави творца оригинала, док му гребатори умањују успех зато сто је њихова дефиниција подједнако добра, а некад чак и боља. Засто, зато што они могу да виде како је претходна дефиниција прошла, шта није у реду код ње, па су у прилици да то још и исправе / Само мало обратите пажњу на гомилу дефиниција које су се појавиле ових дана. На први поглед не види се ништа чудно, зар не? А кад их мало упоредите, па има ту нешто сумњиво, јел да?» (исто)

Налетели смо  и на овај опис једног «момка, дечка гребатора» : «Први пут ми је озбиљније пукао филм када ми није купио поклон за рођендан, а то је урадио тек када сам ја похистерисала на ту тему, а сада ми поново пуца филм-наиме, он је радећи један послић дошао до солидне суме новца, али не жели да је троши, чува за неку инвестицију, па поново ја плаћам већи део наших расхода (мислим на кафе, изласке)...при томе ја нисам ни динар уштедела за ове две године, баш зато што  се прсим и тамо где треба и тамо где не треба.. / Такође, ја му понекад купим неки поклончић, он се мени не сети никад..../  Како наша веза постаје све озбиљнија, почињем да се питам да ли ће он икада почети да се понаша као џентлмен- када буде зарадио неку мало већу суму  новца, или ћу ја остати у овој улози која ми све више смета..?
п.с. да ли сам ја  превелики материјалиста, или би овако нешто и вама засметало??“  

Ево, то би били описи неких врста гребатора, и прве и друге врсте. (Према  описима и каквим – таквим наведеним дефиницијама гребатора.) Негде сам у градском аутобусу чуо још једну дефиницију гребатора, натуралистичко-фоклорну: „То су праве крље, намучиш се док их одстраниш. Упорни крпељи!“

Зашто их у јавности нико не извргава руглу? Зашто их људи не терају од себе? А требало би! И оне ситне гребаторе, и оне крупније! И оне у најобичније животу, и оне што су се „инфилтрирали“ у тзв. свет културе. Ако је време сат живота, зашто да дозволимо да нас  поткрадају? Упорно из дана у дан, из седмице у седмицу, из године у годину?

„Заветине“ су са порастом броја посета на светској мрежи, популарности, добијале све више огласа разноразних појединаца, друштава, и тзв. непрофитних организација,  последњих неколико година, очекујући да буду публиковани, да заузму простор, који је намењен  књижевним и другим профилисаним прилозима. „Заветине“  су постале својеврсна „мета“  и ситних и крупних гребатора, док нам није пукао филм током лета 2013. године. Мало неспретно почели смо да одбијамо од „Заветина“  прво оне ситне, а затим и оне крупније гребаторе, опасније. Знали смо: Да бисмо задржали пријатеље, не смемо са њима да тргујемо.  А неки од тих тзв. „пријатеља“  не само да су покушавали да нас увуку у своја „трговања“ и „калкулације“, него напросто нису имали мере. Али, ни то није могло да траје ко зна колико дуго, јер сва лажна пријатељства  отпадају брже од лишћа у јесен.  Ко је изгубио глас у „Заветинама“, кроз живот је отишао мртав. Изгубили смо неке године, покушавајући да се отргнемо од  гребатора малих и великих, безазлених и опасних, али тешимо се мишљу: ако смо изгубили године, нисмо изгубили остатак живота.

Није џентлменски ћутати о гребаторима свих фела.  Градили смо „Заветине“ као кућу, а кућа је градила нас.  Џентлмени су то схватали, гребатори су се правили да то као разумеју. Јер њихов циљ је увек  био неплеменит – да се окористе. Овде мислимо на оне који имају новца, али су материјалне шкртице, циције, гребатори, које не можете препознати на први поглед. Треба да општите мало дуже и да како наш народ вели – поједете заједно барем шаку соли. Пада ми на памет пословица: Чувај ме, Боже, пријатеља, јер се непријатеља чувам сам!

Шта је права истина о уредничком послу? Није ли то сејање кроз ситна, најфинија сита? Ех, било некада. Била једном једна истина о томе, али је рђа појела. Зар треба објавити или публиковати све што пошаљу они који се представљају јавно као сарадници? Таман посла!

Није џентлменски  понашати се као да има више ружа него коприва.

Дугогодишњи мукотрпни и невидљиви уреднички посао  има и онај  посебан поглед на социјалну метереологију: ветар море љуља, а гласине – људе.

Сарадници су као деца и тесто: како си их замесио, тако ће и израсти!

Они опаснији  гребатори временом се  покажу као зли људи, као угљен: ако вас не опече, а оно вас оцрни.

Временом су око „Заветина“  никли – нова шума, нови мајмуни, нове укрштене врсте.

Прво смо  одбили од „Заветина“  ситне гребаторе и лењивце –лењ човек гладује усред обиља!

Пријатељства трају дан, сродства заувек. Кад је било тешко, пријатељи су били далеко, и само је мајка та која нож, храбро и не мислећи на себе, ухвати за оштрицу!

На лажима,ситним ујдурмама и крађама свет стоји.

Не мешај се са вранама, јер ако се помешаш, грактаћеш као и оне.

У туђи манастир са својим канонима не улази.

Ко држи јегуљу за реп и гребаторе свих фела за реч, слободно може рећи да ништа не држи.

Не бој се лажи, ако си џентлмен. Чак и оних највећих и најружнијих. Јер лаж је по природи бржа, таква: она ће обићи цели свет док истина обује своје ципеле!...

     (У Београду, почетком пролећа 2016)