Родна Србијо - Кубански козачки хор. Full HD

Кубанский Казачий хор

Родна Србиjo

(речи. свеш. К. Образцов,
муз. В.Захарченко)

Родна Србијо,
сестро Русије Велике
Какав тешки крст
носиш ти на себи!
Под ударом хорде
немилосне и дивље
Ти си искрварила
у мучној борби...

Рођена Србијо,
ми са тобом страдамо
Љубљена сестро,
ми верујемо, као и ти,
И молимо се са тобом,
и тврдо верујемо,
Да Бог ће нам помоћи,
да понесемо своје крстове...

Храбри се, трпи!
Бог је у правди, а не у сили,
И правду свету
опет ће показати Божанство:

Христос беше на крсту, пострадао и био у гробу,
Али тамо је и показао Он
Правде торжество!  / Отпремљено је 25.11.2011. 

Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк... / Василиј Розанов

Народи, хоћете ли да вам кажем громогласну истину какву вам раније није рекао ниједан пророк...
- Хајде?Хајде? Хх...
- То - да је лични живот изнад свега.
- Хе-хе-хе!...Ха-ха-ха!..Ха-ха!...
- Да, да!Нико то још није говорио,ја сам први... Просто седети код куће и чачкати нос и посматрати залазак сунца.
- Ха,ха,ха...
- То је стварно опште место религије...Све религије ће проћи, а то ће остати: просто седети на столици и гледати у даљину.
                                                                                             (23. јул 191)

                    = извор: књ. ОСАМЉЕНОСТИ,  Београд, 1983, Графос, стр. 51.

у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

ПОЛЕМИКЕ. Фабрике на отпаду 19. август 2016. 15:12 | у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција

Миломир Краговић, књижевник и новинар

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Боља контрола платног промета
• 
  Воја Марјановић: Култура на ивици

• Логор за децу или дечји дом?
• Успех анонимних
• Академик и политика

РАКОВИЧКА индустријска зона, некада "златна жица" привредног успона, више не постоји. Нестале су гласовите фабрике "Рекорд", "21. мај" и ИМР које су крајем осамдесетих запошљавале више од двадесет хиљада радника. Нестале су и фабрике и радници.

У Шапцу је остао жал за "Зорком" која је обрисана, у Суботици више нема значајне фабрике меса "29. новембар". Исту судбину доживела је и Машинска индустрија у Нишу.

За Лесковац се некад говорило да је "српски Манчестер", јер је десетак хиљада текстилаца производило штоф за цео свет. Краљевачка Фабрика вагона, уместо да производи, отишла је у сећање.

Градови су били препознатљиви по својим успешним фабрикама. Онда су дошле погубне деведесете, па двехиљадита, и индустрија је убрзано сељена на отпад, јер се развијала теза да је услуга "краљица" привредног развоја. А, заправо, санкције, тајкунска приватизација, хаотични економски концепт довели су до тога да се значајни стубови привредног корачања претворе у рушевине.

Ево илустрације: од 2001. године до данас само је три и по милијарде евра приватизационих прихода ушло у државну касу. Ко је свесно обезвредио толике индустријске гиганте и купио их за безначајне паре? Од привредне распродаје највише су имали користи контроверзни бизнисмени, домаћи и страни, који су више куповали земљиште него погоне. И ко је одговарао због ове вишедеценијске пљачке? Понеки безначајни ликови, док главни кривци јефтино пазаре и даље.

Према подацима Светске банке, у првој деценији овог века српска дијаспора послала је осиромашеним рођацима 43 милијарде евра. То је два и по пута више него страних инвестиција.

После девет великих сеоба, а прва је почела 1690. године, сваки други Србин нашао се ван своје земље. Преко четири милиона Срба - иако су изван сопствене домовине, иако не постоји озбиљан државни концепт сарадње и повезивања - чувају српски стандард. Да није тих силних милијарди евра које шаљу, становништво би било још сиромашније.

Докле ће милиони Срба живети од социјалне братске помоћи?

Миломир Краговић, књижевник и новинар

"Маријо, дели, бела кумријо"

Џос Стоун запевала "Маријо, кумријо" / Д. АЛИХОЏИЋ | 18. август 2016. 19:00 | Славна британска певачица током боравка у Нишу снимила српску изворну песму. Снежана Спасић: О дуету смо се договориле још пре њеног доласка на наш фестивал

СРОДНЕ ВЕСТИ

• "Нишвил" посетило 170.000 гостију
• 
  Џос Стоун: У Нишу је прелепо

• Нишвил: "Бела Арета" за крај
• Блуз усред затвора
• Џез спектакл на Нишави, али и у затвору

ПРЕД славну британску певачицу и гошћу "Нишвила" Џос Стоун, наша Снежана Спасић прострала је пиротски ћилим који је у њеној породици генерацијама, али и богату српску ризницу традиционалног мелоса. Две уметнице различитог сензибилитета и музичког правца снимиле су у дуету изворну косовску песму "Маријо, дели, бела кумријо".

Њихов сусрет у рустичном амбијенту Бали-бегове џамије у нишкој Тврђави одиграо се без присуства јавности, јер је млада певачица имала жељу да научи да пева стару српску песму, али "без сведока". Печалбарска мелодија стара више од 200 година а поготово певање Снежане Спасић оставили су велики утисак на џезерку која је само вече пре тога наступила пред десетак хиљада посетилаца последње ноћи "Нишвила".

Снежана нам открива да је њихова "сарадња" почела пре два месеца када је на мејл добила поруку личног асистента Џос Стоун.

- У поруци је стајало да је Џос преслушавала извођаче наше традиционалне, али и џез и забавне музике и одлучила да је управо ја подучим како да изведе "Маријо, кумријо". Наш сусрет нема никаве везе са организацијом “Нишвила“, то је био приватан договор. Због тога се све држало у тајности - каже Спасић.

Наша саговорница открива да Џос има обичај да свуда где наступа научи песму на језику те земље.

- То ме је заиста импресионирало и потрудила сам се да будем добар домаћин и "учитељ". Знале смо да немамо пуно времена и зато смо се и једна и друга озбиљно припремиле. Она је дошла са већ наученим текстом, а песму смо снимиле у пратњи чланова моје групе "Naissa": Бојана Младеновића, клавир, Слободана Јевтића, виолина и

Гранит на граниту

Почаст сељаку ратнику М. БОШЊАК | 14. август 2016. 19:26 | На Галичу, код Горњег Милановца откривено обележје - у знак сећања на српског војника из свих времена. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине и снаге

Представници Војске, СПЦ и потомци ратника испред споменика

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Војводи Ђуришићу достојно обележје
• 
  Траже споменик војводи Ђуришићу

• Међународни конкурс за споменик Ђинђићу у септембру
• Откривен гигантски споменик кинеском богу рата
• Комшије Чичку подигле споменик

НА легендарној висоравни Галич, 20 километара од Горњег Милановца, стратешки интересантној и драгоценој свим цивилизацијама и њиховим војскама које су овуда прохујале, данас је откривен Споменик српском сељаку ратнику из свих времена, јединствен такве врсте у Србији. Споменик ратнику сељаку састављен је од две гранитне громаде, као симбол чврстине, постојаности и духовне, патриотске снаге.

- Каменови су били грудобрани ратницима у најжешћим бојевима, јастуци у тренуцима предаха. На врху је биста жене, спомен свим мајкама јунака палих за српску слободу у свим историјским периодима - објашњава Радојко Солујић, председник Удружења радника уметника Србије и Црне Горе, које је, уз сагласност надлежних институција, поставило и "крстило" ово обележје.

Откривању споменика су присуствовали представници Војске Србије, СПЦ, Музеја рудничко-таковског краја, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Туристичке организације, многобројни уметници, грађани... Уз оближњи споменик Рудничкој офанзиви, који овде стоји деценијама, служен је парастос њеним изгинулим јунацима. Служио га је протојереј Дејан Ракић, парох бершићки, који је освештао и нови споменик.

- У свакој прилици негујмо традицију херојског времена, славимо слободу да више не ратујемо! Овде, на потезу Јабука, почело је стварање и брањење модерне српске државе. Пета и Шеста армија Аустроугарске надирале су овамо. Само сазнање да бране кућно огњиште, учинило је од наших предака сељака феноменалне ратнике - вели историчар Александар Марушић, директор поменутог музеја. - Генијалност Мишићевих стратега је и у томе што су двојном паљбом у формацијама агресора направили хаос и несрећу. Иако је био нападнут живот његове породице, отаџбине, српски војник се понашао часно. Рудничка контраофанзива се изучава на војним академијама по свету.

Парастос ратницима Рудничке офанзиве служио је протојереј Дејан Ракић

БУРНА ИСТОРИЈА

Галич је у доба српског процвата у раном средњем веку био седиште многољудне Жупе, коју су око 1100. године разорили Византинци, али се брзо опорављао. Ту је радила и прва српска штампарија! Нарочито је био важан као полазиште победничке Рудничке контраофанзиве 1914, под вођством војводе Живојина Мишића, против Аустроугара.