Translate

среда, 25. јун 2025.

Provlaka - kanal kuda se Kserks provukao - srpski toponim iz antike

На капији Свете Горе налази се остатак канала из 5. века пре нове ере који је одувек носио име Провлака. Та реч није грког порекла и показује ко је ту живео.

четвртак, 3. октобар 2024.

Коментар уз чланак "НЕПОЗНАТА СРБИЈА"

 Su TANASKOVIĆ оставио/ла коментар на "НЕПОЗНАТА СРБИЈА"

10. 7. 2018.
 
Nepoznata Srbija? To je skrivena Srbija, skrivena s razlogom višeg cilja, da ne bi dospela u iskušenje da bude zaprljana. Ponekad čuvamo od očiju drugih ono što nam je dragoceno, jer u prirodi čoveka je da sve što vidi lepo, odmah mu oči iskoče i dobije neodoljivu želju da to prigrabi za sebe, da otme od drugih, od prirode, pa čak i od same Lepote. I kad bi mogao, čovek bi sve to proždrao, krijući se da ga drugi ne vide, a kad ga obuzme osećaj sopstevnog "ponosa i veličine", onda svaki sram biva prekriven odećom lažnog glamura, samozadovoljstva, samoživosti, i samo... samo... samo JA. Pred drugim svetom ispoljiti se, pa nije važno ni kako. To JA je mesto gde nema drugih ljudi, nema ni ptica, gusenica, ni mrava, nema šuma ni livada, reka, ni okeana, nema prirode, nema Boga...

Kako otkriti taj sram ispod naslaga samoljubivosti? Zar nije u tome lek za vidanje rana unutrašnjeg srca Srbije, njene suštinske vrednosti koju čine ljudi?!? Priroda nam je već data za džaba. Ni to ne vidimo, a još manje osećamo. Pa kako onda osetiti čoveka i skrivenog Boga u njemu? Taj Veličanstveni i Premudri se skrio od ljudi da bi osetili šta znači čežnja za voljenjem. Iz te čežnje izranja onaj osećaj stida spopstvenog vida rita i dronja u koje smo se obukli. Tako otrcani šеtamo ovim svetom u beznađu, slepi i gluvi za sve ono što se zaista dešava. Pa čak, iako sagledamo stvari, ne vredi i jednu reč izustiti, jer svaka bi došla iz prljave posude našeg dijapazona znanja kojim samo mislimo da vladamo. Objasniti Lepotu nije lako, možda je i nemoguće, a kamoli reč lepote pustiti iz sebe. Vidi, pišem reči, a pitam se ko li to iz mene progovara? Nisam Ja. Moje Ja bi samo ćutalo i patilo što nema dovoljno dubine da izrazi lepotu tog skrivenog, koja i nije sa ovoga sveta, koja nema reči ovoga sveta, niti pojavni oblik koji može da se objasni, a kamoli rascveta u hiljade boja i utisaka...

I ta fotografija natrule kruške samo mi budi osećaj kako smo mi ovde slučajni prolaznici sa malom misijom, ali velikim srcem koje nikada nećemo moći otkriti. I ta kruška nosi lepotu ideje rađanja novog bića kad opadne, neće nestati samo će je zemljica prigrliti, i pomoći da ispod tog stabla na proleće procveta prva ljubičica.

Kako skinuti te krpe, i obući nove odore dostojne te prve ljubičice? To je naš zadatak. Veličina u nama priznaje koliko smo mali nad tom idejom nicanja male ljubičice. Mali nad prirodom koja skriva od nas svoje zakonitosti i iznova nas, iznova zbunjuje i u isti mah očarava.
Pre neko veče sam mislila na tebe, Miroslave, čak započela da pišem neko kratko pisamce, ali me reči nisu htele. Sedim pored otvorenog prozora i slušam kako kiša lije. Vlaga klizi niz ovu tastaturu, dobuju udari prstiju i ritmu pljuska, ne znam ni šta pišem, nije ni važno... neka... Možda neka sila tera i mene na ovo činjenje. Još nisam došla ni blizu nečinjenja, gde lepota izvire. Ponekad čeznem da popijem sa tog izvora.

Biće unutar sveta je najosetljivija tačka, malo, kao zrno koje traži nađubrenu zemlju, i ovu kišu, da ga natopi milošću Božijem, ne bi li počelo da raste i razvija se... neizbežna je trulež zbog crva i đubriva za plodno tle... ono što zaista ostaje, ostaje zauvek kriveno pred očima sveta. srce nema oči, ono je poseban organ unutrašnjeg vida koje je široko i duboko i nesaznatljivo kao vasiona...

Pozdrav prijatelju
Su*   

 

 

 

 

 __

* Видети Ко Бога те молим-Пиши!

 

 

среда, 2. октобар 2024.

VEČNI IDOL

 

Rilke je bio blizak sa Rodenom. Neka vrsta njegovoh sekretara?Jeste li čitali Rilkea, makar jednom, makar nešto od Rilkea?

Znate li gde je umro? Imate li večni idol? 

*







субота, 17. фебруар 2024.

Мечка се није уплашила своје сенке

 Долази пролеће?

ДОЛАЗИ!



...То каже и врх ове ограде! И пупови руских шљива, ароније, кајсија, џезвалија,крушака, белошљива, - и листићи зове у другој авлији...

17. 02, 13:39.

четвртак, 26. октобар 2023.

Живомир Младеновић (1910-2011)

 

 

IN MEMORIAM – проф. др Живомир Младеновић (1910-2011)

Датум постављања: 22.03.2011. 11.59.20

Фотографија бив. проф. др Ж. Младеновића

Отишао је можда последњи представник чувене Београдске филолошке школе. Докторант код Павла Поповића, аутор прве тезе о Јовану Скерлићу, проф. др Живомир Младеновић је живео тачно колико и епоха којој је припадао – читав век. Рођен у години када је умро Лаза Костић (1910), симболично, своје последње дело, посветио је управо овом великом српском песнику и предао га у штампу у својој 101-ој години живота. Живомир Младеновић је био феномен, не само обичног људског живота, већ вероватно и доскора најстарији живи научник на овим просторима. Можда су му тако дуг и до последњег дана, плодан животни и радни век подариле (неодживљене) године његовог оца Светозара и стрица Милоша, који су као српски војници отишли у рат, погинули / нестали већ у првим биткама 1914. године у Србији.

Рођен у Доњем Љубешу код Алексинца, 5. новембра 1910, Живомир Младеновић школовао се у гимназијама у Алексинцу и Крушевцу, студије књижевности на Филозофском факултету у Београду уписао је давне 1930, а дипломирао 1934. године. Усавршавао се у Прагу (1932) и на Сорбони у Паризу (1936/37), а споменуту тезу о Јовану Скерлићу у комисији којом је председавао Александар Белић, одбранио и објавио 1940. године. Након Другог светског рата радио је у Институту за књижевност САНУ (касније укиниут), а потом прешао у Одбор за народне умотворине при САНУ, где је провео свој радни век, до пензионисања, као научни саветник. Био је професор по позиву, на универзитетима у Кембриџу 1970/71 (Енглеска) и у Америци (Флорида, Беркли, Индијана, Харвард и Колумбија, 1976).

Оно, међутим, чиме је међу бројним делима, Ж. Младеновић трајно задужио српску науку, јесу два дела: Српски реалисти, чије му ауторство, стицајем чудовишних околности, није признато читавих пола века, а које је у својој десетој деценији живота ипак интегрално објавио (2007). Оно друго, можда још и важније, јесте рад на објављивању целокупне заоставштине Вука Стефановића Караџића, коју је Српска академија наука и уметности објавила у пет књига 1973-4, са његовом обимном уводном студијом. Само овај подухват, достојан титуле академика, и поред врло афирмативног реферата најугледнијих академика Милоша Ђурића, Петра Колендића и Милана Будимира још 1967. године, ипак је, такође, на један волшебан начин склоњен са дневног реда и више никада није узет у разматрање. Експерт за српски реализам, откривалац непознате драме Лазе Костића Окупација (1977), врстан фолклориста, који нас је задужио капиталним пројектом објављивања Вукове заоставштине и другим књигама из народне књижевности, као научник прошао је до пре неки месец, без и једне награде са Вуковим именом (плакета Вукове задужбине за 100-ти рођендан). Но, по властитом сведочењу, за живота је доживео признање за свој (оспоравани и ометани) рад од младих генерација научника и то је највећа награда коју је могао, како је говорио, пожелети. То је, чини се, виша правда и специфичан пут који је Живомир Младеновић имао и остварио у нашој науци, одживевши сву меру свог људског века и послања на земљи. Преминуо је 14. марта, а кремиран 18. марта 2011. на Новом гробљу у Београду.

Београд, 18. 03. 2011. Др Славица Гароња Радованац

 



 

ЛеЗ 0004780

"Сазвежђе ЗАВЕТИНА" & Мирослав Лукић

 

недеља, 23. јул 2023.

ОПАСНЕ ИГРЕ

 



 

Оцијенило је 18 особа
Прво занимљиви
Ljiljana Rakić
Pre od prilike 2 godine je objavljena priča, da je Cern uništen sa svom opremom. Sad vidimo da je ta informacija , lažna, bila upravo od satanista da dobiju na vremenu za ovakve zločine. Ako žele da spasu Zemlju što pre, beli šeširi bi im trebali uništiti i oruđe, tj 5G, Cern i sve harpove. Šta se čeka?
Mirjana Simov
NARAVNO, DA POKAŽU KO JE GAZDA…
Andjelka Pippa
Znači neznaju koliko znamo...

 

*  *

Оцијенило је 6 особа
Mirjana Simov
PA TIM OKOM PORUČUJU KO GA ŠALJE, STRVINE JEDNE….

 

*  *

    ........... 

Оцијенило је 36 особа
Оцијенила је Snežana Radosavljević
Прво занимљиви
Branka Lazic
90 посто Срба хоће са вама у Брикс а не у пропале лажљиве ЕУ где нас гура АВ народ није упућен зашто не примењује 1244 и спасава србе и српску децу од нато зликоваца и терористе Куртија. Молимо вас да наредите АВ ви и Путин да се придружи Србија Бриксу.




 

субота, 10. јун 2023.

ЗАКАСНЕЛА ПИСМА

 



ДОБРО ЈУТРО



Ноћу искључим телефон. Тек сам малопре видео, твој одговор.

Извињавам се због грешака у мом писму. Реаговао сам одмах чим сам чуо. Све су то знаци лоши, али ... И Бог би ваљда требало да има последњу реч. Барем за нас верујуће.

На једној од друштвених мрежа, не на Фејсбуку, тамо такве ствари цензуришу, бришу, гасе профил.


" Тајне силе у позадини револуције ", Леон де Понсин .

Де Понсин наводи цитат из званичног стенографског записника са суђења Гаврилу Принципу где се отворено каже да је он Јевреј . Поред тога он и његови сарадници били су масони , студенти , младићи стари између 18-20 година. Исти аутор наводи интересантно наличје револуције у Турској.
Младотурци су по њему имали центар у Салоникаху где је од сто хиљада становника седамдесет хиљада било Јевреја (страна 66_67).
Исти аутор наводи да је у припреми фебруарске револуције у Русији , послу улогу имала војна групација која је себе називала " Младотурцима ", а по деловању је то била масонска ложа којом је руководио Хучкив, председник комитета за одбрану Државне думе . Октобарска револуција је била преузимање Русије од стране Јевреја и као резултат после револуције , Руси су имали од 545 људи чланова думе 447 су били Јевреји , што значи 82% .
Револуцију 1918 - 1919 у Мађарској водили су масони , који су на власт довели Јевреја комунисту Белу Куна. Мађарске ложе су у то време имале 90% Јевреја масона . Комунистичку управу 1956 године чини 90% Јевреја.
Пети октобар јесте био пуч или ти револуција под плаштом демократије , зато у влади имате масоне , крипто јевреје , па опет крипто јевреје других народа или националности , али
немате представнике Србског народа , као ни представнике других народа.


Масони намећу култ безобразлука и дегенерацију, зато што јесу дегенеративни гени.

Дилон о масонима " они су овладали таквом моћи да су њима дужне да полажу рачуне све дипломатије, свих земаља света ". Да знате да њих у Србској влади има 38 пелцера мушкараца , плус жена из женске масонске ложе..
Масони су на власт довели Гробара и све ове после њега.

Милина једна од зла и злих који нам се подмећу.

Не предлажем да шириш.

Нека те Бог чува. И Свети Арханђел Михаило. Наш директнио заштитник.

После с и н о ћ,  ја више немам илузија.


(Из писма једном пријатељу – субота, 11 март. 2023. )  (Б.Т)

 



 

среда, 25. јануар 2023.

МИСЛИТЕ ДА СУ СЕ СРБИ УЗНЕМИРИЛИ ШТО ИХ СВЕТ НЕ ВОЛИ?

 

 

Неко ми је послао следећи текст са Вибера ...


IDENTITET. -Kako jedna Britanka opisuje Srbe u svojoj knjizi?
Džonatan Li Vajs u svojoj knjizi „Pupoljak zla“ ovako piše o Srbima:
Foto: Facebook
Veoma čudan narod: ne možete ih uklopiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi se neće odreći nijedne svoje teritorije. Tokom Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji.

Za jednog nemačkog vojnika ubijeno je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih poklale i bacile ispod novosadskog mosta. Bugari su upadali u njihova sela i na najbrutalniji način ubijali žene, decu i starce.




Ustaška vojska je napravila poseban nož za klanje Srba, a sa njim su išli katolički sveštenici govoreći: „Vi koljite, a mi ćemo vas osloboditi od grehova“. Osmanlije su im oduzele mušku decu. Krstili su ih i muslimani i katolici.

U Prvom svetskom ratu Francuzi su im slali topove, ali pogrešne topove da bi se što duže branili i što više ginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički avioni 1944. godine.



Rekli su „ne“ Osmanlijama, „ne“ Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, a protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli da pristupe bilo kakvom savezu, bilo kom paktu, niti da izađu van svojih granica.

Na Kosovu su stali protiv Otomanskog carstva da bi zaštitili Evropu.

Kasnije su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru.

Nema imperije ili sile protiv koje nisu ustali. Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda, a svom kralju odrubili glavu kada je pokušao da ih potčini austrougarskom politikom.

Zanimljivo je i da su u trenucima svih svojih krvavih istorijskih stradanja uvek ostajali bez saveznika. Pobedili su na bojnom polju, ali izgubili za pregovaračkim stolom.

Štaviše, oni nikada nisu bili teroristi ili antisemiti.

Vole sve podjednako, ni mrave ne gaze jer su i oni božja stvorenja.

Mnogo su krvarili za Evropu, a nad srpskom sudbinom još niko nije zaplakao. Svet je nekako oduševljeno prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane. Mislite da su Srbi uznemireni što ih svet ne voli?

Verujte mi, ni najmanje.
Gotovo da nisu ni pokušali da ubede svet.

Srbi sve što im se dešava smatraju svojevrsnim antihristovim udarom na pravoslavlje, a u toj borbi jedini im je saveznik Bog.

        (подвлачења су моја)  (не подмицењујем вас и нећу да преводим шта је писац хтео да каже. Верујте, речи и догађаји, ме ПРЕСТИЖУ.)

*    *

       Агилни сарадници шаљу текстове, које све не могу да публикујем!

       Немам помоћника!

 

*  * 



уторак, 5. јул 2022.

Данас је тај дан: Почетак коначне битке!

ПЕТИ ЈУЛ. Битке између добра и зла. Исус руши царство сатане. Сврха свих ових прича!

Ozren Major

Оцијенило је 57 особа

 

Прво занимљиви
Violeta Georgievska
🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏🙏💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞
BRATE DRAGI OZRENE OVO JE TAKO DOBRA PORUKA DA SVAKI DATUM U JULU IMA SVOJU TEŽINU KAO TONA ZLATA, HVALA TI KAKO MISLIŠ NA SVE NAS DA BUDEMO OBAVEŠTENI ZA SVE DOGAĐAJE, HVALA TI BOŽE DRAGI ZA OVOG DRAGOG NAM ČOVJEKA, LJUBI TE SESTRA CRNOGORSKOG KOVA ❤❤❤💋👍👍👍💋🌹🌹🌹💋

 

*   *

Jasna Stojanović

Оцијениле су 2 особа

*  *

 

Mile Fusa

Оцијенило је 16 особа
Прво занимљиви
Slavica Osijek
Ovo bi trebalo ponavljati kao Očenaš dok ljudima ne dođe u glavu

*  *

Mile Fusa

*  *

Jovana Kirov

Оцијенило је 0 особа

*   *

Jovana Kirov

 

*  *

Леон Ленц

Право значење Видовдана

Видовдан, у јужним србским крајевима називан Велигден, дан је посвећен светоме Виду.

Са тим у вези, није на одмет знати понешто од овога што следи:

Видовдан се у србском народу празновао 8. јуна, по данашњем календару – 21. јуна, као летња дугодневица;

Године 1889, 15/27. јуна, у Краљевини Србији, али и у Војводини Србској, свечано је обележена петстота годишњица Косовске битке;

Србска православна црква унела је Видовдан у свој месецослов тек 1892. године, тако што га је са дугодневице померила, разложно или не, на дан Косовске битке.

Кад се то већ десило, и Видовдан везан за Косовски култ, његов народски назив Велигден напуштен је и пребачен на Васкрс, али је та промена омогућила најпре песницима, а потом и мислиоцима разних опредељења, укључујући и духовнике, да се размахну и по својој мисаоној снази допринесу оплемењивању Видовданске етике исказане и оним народним двостихом “видјеће се на пољу Косову, ко је вјера, ко ли је невјера”. Па ће патријарх србски Гаврило (Дожић, 1881-1938-1950) с пролећа 1941. године, у непосредној вези са двадесетседмомартовским збивањима, рећи да “Видовдан и по значењу и по садржини… води Царству Небескоме у одрицању живота у корист отаџбине! То је био и остао идеал… српског народа кроз векове… задојен косовском етиком и духом Његошеве борбе која прокламује крајње људске могућности… условљене губитком живота у спасавању отаџбине! То, без ма каквог двоумљења, за свакога Србина треба да буде национално Јеванђеље и вечни закон”.

Патријархове речи о Царству Небеском и, посредно, о Србима као Небеском Народу, могу се објашњавати искључиво везаношћу србског народа за сопствену традицију и, са тим у вези, за непрестану борбу равну оној из србских ослободилачких ратова 1912-1918. године, када су “први међу најбољима… својим мачем у рукама раскинули ланце нашег ропства и јуначки осветили Косово, довршивши вековни сан наших дедова у ослобођењу и уједињењу и положивши вечне темеље наше миле отаџбине, дајући радо своје животе на вечни олтар слободе, да би тако заувек живели у срцима свих Срба!”

А све то, све што један Србин уради за свога земаљског живота, тиче се не само њега и његових потомака, већ и његових предака настањених у Царству Небеском, односно у Небеској Србији коју чине сви Срби од почетка. Небеска Србија култно је место у коме ће се, једнога дана, по Божјој промисли, поред оних који се сада тамо налазе, наћи и савремени Срби и бројни нараштаји њихових будућих потомака. Само због тога, због таквог схватања Царства Небеског и Небеске Србије, патријарх Гаврило помиње вековне сне и свесне жртве наших предака који су радо давали “своје животе на вечни олтар слободе, да би заувек живели у срцима свих Срба”, и оних у земаљској, и оних у Небеској Србији.

Србско православље у свом светитељском именослову не познаје свеца под именом Вид, нема га у србским житијима светих, није му икаква служба састављена, нити има свога тропара, кратке песме, или химне.

Знамо ли за народну изреку “према свецу и тропар”, биће нам јасно и њено значење: свако добија оно што је и заслужио. А шта је свети Вид заслужио, или није заслужио, може се видети и из онога што се на разним странама практикује током видовданских свечаности. Овде је довољно рећи да су уочи Видовдана паљене ватре пред кућом, а на сам празник пале се лиле, осушене коре трешње или вишње. То је дан за врачање, гатање и брање лековите траве “видоваче” или “видовчице” која се рано, пре но Сунце изађе, баца у извор, да би се они који су се ту нашли – том водом умили. Лековито за очи делује и видовданска роса. “Старији свет на овај дан не игра и не пева, нити то одобрава млађима. Свуда се оживљавају приче о Косовској битки, цару Лазару (1329-1389) и осталим српским ратницима. Старци тврде да се воде у поноћ промене, па из бистре пређу у црвене, јер је много српских јунака искрвавило од Косова до данас. По црквама се дају парастоси косовским јунацима, а понегде и свим изгинулим ратницима. Народ каже да и кукавица на овај дан престане да кука за изгинулима на Косову пољу”.
Култ светога кнеза Лазара

У србски црквени календар, у 28. јун уписани су пророк Амос, отац пророка Исаије (обојица из 5. века пре Христа), и свети кнез Лазар, цар Лазар из народне песме, онај који је 1389. године, 15. јуна (по данашњем рачунању: 28), погинуо на Пољу Косову. Пророци Исаија и Амос нису интересантни за ову причу, али зато јесте кнез Лазар, чији се култ хришћанског мученика почео развијати недуго по Косовској битки. Упоредо с оним што се дешавало у црквеним круговима, његов култ као мученика и јунака Косовске битке развијао се и у народној традицији.

Лазареви земни остаци, односно мошти пошто је канонизован за светитеља, почивали су у његовој задужбини Раваници, код Ћуприје. Крајем 17. века, у време онога масовног покрета познатог као Сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем, његове мошти пренесене су из Раванице, стигле су до Сент Андреје у Угарској, а нешто касније похрањене су у Раваници Врдничкој, у Фрушкој гори; ту су остале све до априла 1942. године, када су пренесене у Саборну цркву у Београду.

Године 1954, Свети архијерејски сабор Србске православне цркве одлучио је да се мошти светога кнеза Лазара, после скоро тровековног избивања, врате у Раваницу. Та је одлука спроведена о шестстотој годишњици Косовске битке, тако што је његов ћивот, од Видова дне 1988. до августа 1989. године, из београдске Саборне цркве, преко манастира Врдника, Озрена, Троноше и Ћелија, преко Шапца, Ваљева и Крагујевца, па манастира Жиче, Љубостиње и Павлице (северно од Рашке) пренесен до Косова поља. На Газиместану, месту Косовске битке, одржан је помен, да би се после боравка у манастиру Грачаница и свечаних видовданских богослужења, ћивот с Лазаревим моштима преко Ниша, Крушевца и манастира Манасије вратио у Раваницу.

Аутор: Илија Петровић – историчар

Извор: И! ИНФО

*  *

Оцијениле су 84 особа

 

*  *

Tornjanski Srdjan

Оцијениле су 22 особа
Оцијенили су Cvetan Tosev и Snežana Radosavljević
Branka Novosel
Svaka zemlja koja je ušla u EU morala se odreći autohtonog sjemena. To samoubojstvo se slijedi i dalje u svim aspektima života. Do koje mjere je današnji čovjek zagađen iznutra?

 

* *

       Дабоме, ништа аутохтоно. Ако хоћеш у јебени Четврти Рајх! ....


Данас је Тај Дан!...



 

 

 

 

Диоптрије ПОРТАЛА Великих претеча | Сазвежђа З